Збогом највећи, знај да ћеш увек бити у твом Партизану!

Знали смо да је болестан. Били смо уз њега све ове године док се борио са проклетом болешћу, бодрили га и храбрили да издржи и победи. Веровали смо да ће победити, надали се да ћемо поново од њега слушати анегдоте са 791 званично одигране утакмице за наш клуб, али карцином грла је био јачи. Подмукло га је изједао годинама и на крају, овог 3, децембра 2021. године заувек нам однео нашег Моцу. И то баш на дан кад се родио још један велики фудбалер Партизана Стјепан Бобек.
У књигама ће остати записан као Момчило Вукотић, најпре као дечак који је са две године учлањен у Фудбалски клуб Партизан, затим као неко ко је са 12 почео да тренира фудбал у црно-белој опреми, односно као младић који је са 18 дебитовао за први тим нашег клуба. Ту пише и да је до скоро био рекордер по броју наступа за Партизан, пре него што га је престигао Саша Илић, а забележено је и да има освојене три шампионске титуле уз 339 постигнутих голова.
Е, тај Момчило Вукотић за све нас у Хумској увек је био и увек ће остати кратко и јасно – Моца. Велики човек и највећи фудбалер који је обукао пругасти црно-бели дрес. Неко ко је љубав према Партизану доказивао играма на терену и господским држањем ван њега, а ко је у тешким тренуцима за клуб који воли одлучио да се врати и на тај начин још једном заслужи поштовање.
Седео је и на клупи нашег Партизана, био директор Омладинске школе и џентлмен који је увек и на сваком месту чувао част и достојанство, најпре себе и своје породице, а онда и клуба који је тако искрено волео.
Мајстор који је од фудбала правио уметност и од фудбалских мечева спортске празнике о којима се дуго причало.
Моцо, збогом, хвала ти за све и нека ти је вечна слава.