Веома добар биланс Станојевићеве екипе

У јавности је створена перцепција да је Партизан резултатски подбацио у првенству. Ово је текст који чињенично доказује супротно…

Партизан је у првенственој сезони 2020/21 одиграо 38 утакмица у којима је забележио биланс 31-2-5, са гол разликом 95:20 (+75) и са 95 освојених бодова (од укупно 114 могућих).

С обзиром да је Партизан у другом делу јесење полусезоне, а онда и током пролећне полусезоне својим победоносним серијама – првом све до вечитог дербија у комшилуку, а другом након дербија па све до последњег кола и гостовања у Лучанима – из кола у кола „само“ повећавао своју бодовну предност над осталим екипама (пре свега над Војводином и Чукаричким, који су такође изборили учешће у Европи наредне сезоне), али није и смањивао свој јесењи бодовни заостатак за вечитим ривалом, то је изазвало, потпуно неоправдано, сврставање ове првенствене сезоне црно-белиху исти кош са претходне три сезоне, када Партизан такође није освајао титуле. Хајде да видимо и упоредимо „суве“ бројеве када су у питању 10 последњих сезона, уз посебно апострофирање бодова који нису освојени, који су кроз поразе и ремије испуштени са бодовног салда црно-белих:

2020/21, 38 утакмица, биланс 31-2-5 (изгубљено 19 бодова)
2019/20, 30 утакмица, биланс 20-4-6 (изгубљено 26 бодова)
2018/19, 37 утакмица, биланс 20-9-8 (изгубљена 42 бода)
2017/18, 37 утакмица, биланс 23-8-6 (изгубљена 34 бода)
2016/17, 37 утакмица, биланс 30-4-3 (изгубљено 17 бодова) – ТИТУЛА
2015/16, 37 утакмица, биланс 20-7-10 (изгубљена 44бода)
2014/15, 30 утакмица, биланс 21-8-1 (изгубљено 19 бодова) – ТИТУЛА
2013/14, 30 утакмица, биланс 22-5-3 (изгубљено 19 бодова)
2012/13, 30 утакмица, биланс 23-4-3 (изгубљено 17 бодова) – ТИТУЛА
2011/12, 30 утакмица, биланс 26-2-2 (изгубљено 10 бодова) – ТИТУЛА

Партизан је у уторак, без икакве дилеме, подбацио у Лучанима и разочарао али и забринуо своје навијаче пред финале купа које нас очекује 25. маја. Међутим, да се то непријатно изненађење није десило у Лучанима, да је утакмица добијена као што је то свако очекивао – Партизан би у том случају изгубио у целој сезони мање бодова (било би их само 16 уместо 19) него у било којој сезони од 2012/13 наовамо, иако су њих три (2012/13, 2014/15 и незаборавна 2016/17) биле ШАМПИОНСКЕ? Притом је ове сезоне одиграно више првенствених утакмица (38) него у било којој сезони пре ње, дакле “резервоар за просипање бодова” је био већи него икада пре!

Убеђени смо да ће многи који читају овај текст сада бити изненађени и зачуђени изнетим поређењима. Верујте, подаци су тачни, нисмо нигде погрешили.

Треба подсетити да је екипу ове сезоне у првих шест кола са клупе водио Саво Милошевић и у том периоду је Партизан изгубио већ 6 бодова (имао је биланс 4-0-2). Након тога је тренерску палицу преузео Александар Станојевић, који је до краја шампионата, у преостале 32 утакмице, изгубио укупно само 13 бодова (остварио је биланс 27-2-3).Наш садашњи тренер је иначе одиграо јако битну улогу и у рекордној првенственој сезони 2011/12 која је горе такође поменута, која је наравно такође била шампионска (изгубљено само 10 бодова у 30 кола), а у чијем је јесењем делу тренерска палица припадала управо Александру Станојевићу који је те јесени забележио биланс од 14-0-1, са којим је Црвеној звезди те јесени толико пуно одмакао (Партизан је био на “+10”) да је Авраму Гранту, његовом наследнику на клупи, посао до освајања титуле током пролећне полусезоне био знатно олакшан.

Вратимо се на ову сезону: Шта је то Партизан требало још да уради у овом првенству, па да не буде јавне перцепције о некаквом резултатском подбачају црно-белих? Ко разуман и реалан (мада прави навијач тешко да може бити потпуно реалан), а ко воли црно-беле, може да негодује ако се у домаћој лиги, уз бројне мањкавости које је карактеришу, од 114 бодова освоји њих чак 95?!?

Да ли је Партизану било ко поклонио неки од 95 освојених бодова?

Да ли је Партизан било коме поклонио неки од само 19 неосвојених бодова (у Новом Пазару, Новом Саду, Милановцу, Нишу, у дербијима и напослетку у Лучанима)? Причамо о свесном даривању неком ривалу, не о нехотичним грешкама одбране или индивидуалног играча…

Да ли је Партизан једног јединог тренутка интересовало ко ће испасти из овакве једне лиге, а ко не? Није га интересовало, потпуно му је било свеједно и то је јасно показао у свакој од 38 одиграних првенствених утакмица.Колико клубова у лиги, и то оних малобројних који нису били директно угрожени и у борби за опстанак (нити гломазније лиге, нити већи број „дављеника“ нисмо имали, један тотални апсурд!), то још може за себе да каже, а да не поцрвени? Мало је клубова испало из овакве једне лиге, мало и премало…

Екипа Партизана и њен стручни штаб су свој посао, оно што је до њих, одрадили у овом првенству, све укупно посматрано, на један импресиван начин. Од 31 остварене победе постоје можда само њих 3-4 које су остварене “на мишиће” и уз помоћ извесне дозе спортске среће. Све остале су слављене на убедљив начин – углавном и са играчког и са резултатског аспекта. У оба ремија (у Горњем Милановцу и у дербију код куће) је Партизан био бољи ривал, дуго имао вођство и на крају “просуо” по два бода. Пет пораза? Па сетимо се она три у јесењој полусезони (у Новом Пазару, Новом Садуи у Нишу), па не зна се који од њих је био непотребнији и мање заслужен, чак и кад је Партизан био само просечан (као што је то био случај рецимо у Нишу)! Једино два последња неуспеха, оба пролећна (пораз у дербију у комшилуку и пораз у Лучанима), сврставамо у заслужене – први због недопустиво лошег издања екипе у другом полувремену, чиме је поништено све оно добро што је рађено у првом полувремену, а што није валоризовано у до тог тренутка апсолутно заслужену резултатску предност, а други због свеобухватно лоших 90+ минута.

То што је Партизан са оваквим једним бодовним и генерално играчким учинком остао без шампионске титуле у Србији (и то далеко пре краја овог шампионата!) – то говори много тога негативног, али не о Партизану већ о самом шампионату, а вала и о шампиону.

У којој то још европској лиги имате да званични шампион у читавој сезони, у једној од најгломазнијих домаћих лига које постоје на континенту, изгуби само 2 или 4 бода (мимо дербија и са дербијем) у тренуцима када се такмичи? Ствар постаје још фрапантнија ако се питање “прошири” на четири последње сезоне: Где то има да неко победи у 125 од 142 првенствене утакмице у четири сезоне (ако рачунате вечите дербије), односно ако то учини чак 122 пута у 132 меча (ако се изузму вечити дербији)? Зашто се упорно избегава јавна констатација да је у оваквој лиги за четири сезоне могуће освојити више титула (5) него што има сезона (4)? Зар није и то “светски рекорд свих времена”? Чему медијска снисходљивост у изношењу оваквог „сјајног“ податка? Који и какви фудбалски капацитети су потребни да се неко успешно супротстави оваквим појавама? Постоје ли уопште такви фудбалски капацитети – макар у Манчестеру, Лондону, Мадриду, Минхену, Паризу или Милану, ако их већ нема на Балканском полуострву? Милион је питања која се здравологички постављају, која се тичу четири последње фудбалске сезоне у Србији, а која су кренула да се нижу након призора са београдских улица дана 21.05.2017, када су навијачке прославе на овим просторима добиле једну другу, нову димензију, која је као таква до данашњих дана инспиративна за многе, па и за оне који не воле црно-беле боје…

Предстојеће финале Купа Србије 2020/21 ни на који начин неће за Партизан представљати „покушај да се спаси сезона“, како многи покушавају да импутирају црно-белима ових дана и седмица. Партизан већ има иза себе једну резултатски ВЕОМА ДОБРУ сезону у првенству и нема он шта себе да спашава од једног блиставог бодовног биланса којег је остварио, играјући од 1. до 38. кола „на нож“, против сваког и свуда!

Свим играчима Партизана који су наступали за клуб у првенственој сезони 2020/21, као и комплетном стручном штабу који их је водио, упућујемо честитке на резултатима оствареним у првенству. Желимо им да овакву једну сезону крунишу (а не спасу!) освајањем Купа Србије, где су такође већ остварили 4 победе, од којих су две остварене на врло тешким и захтевним куп-гостовањима у Горњем Милановцу и у Новом Саду. Њихов противник у финалу је и по том питању био привилегован – током трајања целокупног куп такмичења ове сезоне је стигао само једном да „прошета“ пар стотина метара до београдске Бањице, неће ни у финалу морати да гостује, али нека све то буде само додатни мотив за црно-беле да 25. маја ову сезону крунишу освајањем трофеја -још једном (трећом) победом у гостима у куп такмичењу, овај пут над највећим домаћим ривалом.

Влада Ћујић