Важна титула из 1978!

Једна од важних Партизанових титула прослављена је 28. маја 1978. године. После чудесног тријумфа 1976. године, избореног у 96. минуту утакмице са Олимпијом у Љубљани, у следећу сезону Партизан је ушао ослабљен, био без изгледа да се одбрани трон већ после шест пораза у првих 12 кола првенства, рано испао из Купа и из Купа европских шампиона.
Томислав Калоперовић је отишао, Зоран Миладиновић водио екипу до јануара, а 12. јануара 1977. на клупу је сео Анте Младинић. Довољно само да се екипа у лиги стабилизује и заврши на четвртом месту на табели.
Уследило је лето са само једним трансфером, доведен је Јовић, али су се из војске вратили Пејовић, Голац и Момчило Вукотић, а Анте Младинић направио је екипу која је била врло убедљива.

Изгубљене су две утакмице у 34 кола, Црвена звезда побеђена два пута (3:1 и 3:2), Динамо у Загребу (2:0) и Београду (5:0), Хајдук у Сплиту (2:1), а четири кола пре краја било је јасно ко је шампион.
Све утакмице у првенству те сезоне одиграли су Петар Борота, Ненад Стојковић, Никица Клинчарски и Момчило Вукотић, 32 Александар Трифуновић, стандардни су били и Ђуровић, Хатунић, Завишић, Бошко Ђорђевић, Јовић, пролеће је у црно-белом дресу провео и најбољи југословенски стрелац свих времена Слободан Сантрач.
У последњем колу у Хумској је гостовала екипа Сарајева, утакмица (0:0) није за памћење, али атмосфера јесте. Препуне трибине, парни ваљак на атлетској стази и велико славље великог тима.