Ускоро сам на терену!

Тачно 26. фебруара 2019. године млади штопер Партизана Светозар Марковић успешно је оперисао латерални менискус у Општој болници Атлас у Београду. Првих дана репрезентативне паузе, а након што се појавио на стадиону Партизана са жељом да подржи своје саиграче, Света говори о периоду рехабилитације и повратку на терен.

− Прве дане после операције сам мировао и у болници, а потом и код куће. Трудио сам се да тих дана што мање замарам колено, а онда сам четвртог кренуо са лаганим вежбама.

Да ли су ти икада током тог периода  пролазиле мисли: „Зашто се мени ово десило, зашто баш ја?”

− Па нисам баш размишљао о томе зашто се мени десило баш у тренутку када сам у доброј форми и када треба да играм фудбал. Врло реално посматрам ствари у животу, а притом сам свестан да је ово фудбалу и да се сваком може десити. Од првог тренутка само размишљам да се што пре вратим на терен.

Ко је био са тобом у тим тренуцима?

− Породица је била са мном пет, шест дана после операције док нисам извадио конце и могао полако да савијем ногу.

Како су протекли први дани рехабилитације?

− Лагане вежбе сам почео да радим четри дана од операције и оне нису биле напорне. Радио сам и терапије после сваког тренинга које радим и даље. Што се тиче болова, нисам их имао уопште.

Да ли је истина да већ сада трчиш кругове по Ади?

− Са трчањем сам почео пре седам дана, а са лоптом би требао да почнем да радим у среду или четвртак. Радујем се што се враћам на спортски центар, али нећу одмах почети да радим са екипом, већ индивидуално са кондиционим тренером.

Да ли си пратио Страхињу Павловића који те је практично  заменио?

− Наравно да сам пратио, снашао се одлично и надам се да ће тако и наставити. Видели смо се неколико пута и разговарали о његовим утакмицама.

Видели смо те у суботу на стадиону, био си и са екипом у свлачионици?!

− Много ми недостају утакмице и тренинзи. Једва чекам да поново будем на терену и играм утакмице. О саиграчима и тој некој нашој атмосфери да и не причам….

 

Биљана Обрадовић