Uvek je čudan taj 11. maj. Punih pet i po decenija i još 12 meseci pride je tako. Jer, nije to baš dan za radovanje, budući da poraz u finalu Kupa evropskih šampiona od Real Madrida iz 1966. godine (1:2) i dalje izaziva nelagodu, ali daleko od toga da je ovo tužan dan.
Bili smo tih dana tim o kojem je brujala Evropa, ekipa koja se nikoga nije plašila i skup vrhunskih fudbalera koji su mogli da pobede svakog protivnika. Bili smo Partizan kakav je zamišljen da bude onog 4. oktobra 1945. kad je osnovan.
Jak, moćan, kompaktan i lep za gledanje.
Osetili su to na svojoj koži fudbaleri Nanta, Verdera, Sparte iz Praga i Mančester junajteda, koje smo redom izbacivali do tog 11. maja i finala protiv velikog Reala. Finala u kom smo, ne kažemo to samo mi, već svako ko se barem malo razume u fudbal, bili bolji tim koji je zaslužio da pehar namenjen najboljoj ekipi u Evropi iz Brisela ponese u Beograd.
Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer… To je tih 11 igrača koji su se isprsili ispred petostrukog šampiona Evrope. Sastav koji svaki navijač Partizana zna napamet, a koji je sa klupe predvodio Abdulah Gegić. Imena koja su pisala najblistavije stranice istorije našeg kluba i na koje smo ponosni.
Ponosni zbog onoga šta su uradili, ali i zbog onoga što nisu uradili, a mogli su. Poznata je to priča, ali zašto je ne ponoviti, kad ona opisuje suštinu vaspitanja i fudbalske filozofije Partizana.
Imali smo 1:0, bili bolji tim na terenu, a onda je Velibor Vasović strelac tog pogotka pokazao gospodstvo. Nije želeo da faulirao Amara Amansija u trenucima kad bi većina drugih defanzivaca to uradila i Real je stigao do izjednačenja, a nešto kasnije i potpunog preokreta.
– Na šta vam ja ličim? Da se brukam pred celom Evropom? Ja sam džentlmen, a ne grubijan da bih pravio seljačke faulove– objasnio je kasnije Vasović.
E, zato ovaj današnji dan nije sećanje na poraz u velikom finalu od još većeg Real Madrida, već uspomena na zlatnu generaciju crno-belih koja je fudbalskim umećem i dostojanstvenim ponašanjem pokazala svu svoju veličinu.
A malo je timova koji to mogu u tako važnim trenucima i zbog toga svi mi znamo da se za druge navija, a Partizan voli.

 

 

 

PUT DO FINALA
Šesnaestina finala
Partizan – Nant 2:0 (Beograd, 22.9.1965)
Nant – Partizan 2:2 (Nant, 13.10.1965)
Osmina finala
Partizan – Verder 3:0 (Beograd, 9.11.1965)
Verder – Partizan 1:0 (Bremen, 17.11.1965)
Četvrtfinale
Sparta Prag – Partizan 4:1 (Prag, 2.3.1966)
Partizan – Sparta Prag 5:0 (Beograd, 9.3.1966)
Polufinale
Partizan – Mančester junajted 2:0 (Beograd, 13.4.1966)
Mančester junajted – Partizan 1:0 (Mančester, 20.4.1966)
Finale
Partizan – Real Madrid 1:2 (Brisel, 11.5.1966)
Stadion: Hejsel
Gledalaca: 46.575.
Strelci: 1:0 Vasović u 54, 1:1 Amansio u 70, 1:2 Serena u 75. minutu.
PARTIZAN: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Trener: AbdulahGegić.
REAL MADRID: Arakvistan, Paćin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento. Trener: Migel Munjoz.

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE