Сунце, киша, победа, емоције и сузе… Четири године од Салетовог одласка у пензију

Док је Саша Илић са сином Никшом, ћерком Невом и супругом Тијаном излазио на терен стадиона у Хумској, на данашњи дан пре четири године, сијало је сунце, а кад га је у 82. минуту сусрета против пролетера, последњи пут као играч Партизана напустио, био је прави потоп.
И некако, баш та слика, у тих нешто мало мање од сат и по времена сликовито је приказала кроз шта су све наш клуб и његов легендарни капитен прошли “дружећи се” на 876 званичних мечева одиграних у црно-белом дресу.

Било је ту лепих тренутака, овековечених победама, уз 11 освојених шампионских титула и седам националних купова, као и много радости на међународној сцени од којих су свакако два учешћа у Лиги шампиона најупечатљивија. Сале је као играч клуба који воли од кад зна за себе постигао 240 голова и први је, а за сада и једнини, играч у историји Партизана чији је дрес повучен из употребе.

Да није било оних мање лепих тренутака, представљених кроз кишу и грмљавину, не бисмо, вероватно ни сви ми заједно умели толико да ценимо све оно лепо чему смо се радовали од 26. октобра 1996. године кад је Саша Илић на мечу против Борца из Чачка први пут понео дрес Парног ваљка и то да бројем 1 на леђима.
И какав год да је период раздобља његовог боравка у клубу био, онај трофејни или онај сушни, увек је ту било много емоција, на ивици суза, протканих узвишеном и искреном љубављу према клубу. Баш као што је то било и на данашњи дан 2019. године на чувеном Сашином опроштају.
Салетово име име се у Хумској свакодневно спомиње, нове странице његовог професионалног и приватног живота се помно прате, јер он је, где год да се налази, нераскидиви део Партизана, исто тако као што је Партизан нераскидиви део њега и његове породице.
Тако је било и тако ће увек бити.