Срећа те погледа када то заслужиш

Срећа је у фудбалу врло битан фактор и уколико она није на вашој страни узалудна је доминација и сви статистички параметри у којима сте бољи од ривала. Демонстрирано је то синоћ на реванш утакмици 3. кола квалификација за Лигу конференција против екипе Сочија.
Руски тим је два пута шутнуо на гол и два пута затресао мрежу голмана Александра Поповића, а наши фудбалери су диктирали темпо, стварали прилике, али их и промашивали. Почев од Филипа Холендера, преко Лазара Марковића, Игора Вујачића, Бибраса Натха из слободног ударца, затим Слободана Урошевића и на крају Сејдубе Суме. Али, лопта није хтела у гол.
Да би онда у 90. минуту резервиста Александар Шћекић на асистенцију резервисте Николе Терзића поравнао резултат на 2:2 и увео меч у продужетке у којима је срећа показала једну од својих основних карактеристика – да је променљива и лако може да постане твој савезник уколико то заслужиш. А тренер Александар Станојевић, његови сарадници и играчи су то заслужили. Односном према обавезама, паметним, правовременим и тачним изменама, као и фудбалском знању и карактеру, односно исказаном жељом да се не предају, већ да последњи атом снаге дају за значајну победу.
Додатних пола сата игре, треба то признати, донело је куд и камо бољу партију ривала, који је у тих 30 минута створио две велике прилике. Прву је фантастичном интервенцијом зауставио голман Александар Поповић, а потом нешто касније, кад је он већ био савладан, Игор Вујачић који је лопту “скинуо” са гол линије и оставио нас у игри за пролаз.
Губили су полако првотимци нашег клуба тада дах, згуснут распоред је, видело се то, оставио трага на њих, а уз то не треба заборавити ни да је у Београду синоћ било изузетно топло и спарно. Уз то, још на загревању смо остали без Данила Пантића који се повредио, па је уместо њега место у тиму заузео Филип Холендер, а јуче ујутру је било јасно да због смртног случаја у породици у тиму неће бити ни Александра Лутовца.
Био је зато тренеру Станојевићу сужен избор за измене, али свака одлука коју је донео била је исправна, пре свега она да десетак минута пре краја другог продужетка уведе голмана Немању Стевановића чији су заштитни знак одбрањени пенали.
Због свега тога, срећа нас је погледала код првог пута руског тима кад је Ибрагим Цалаков погодио стативу, а поготово приликом ударца Сејдубе Суме кад се лопта од стативе одбила до леђа голмана Џанаева и завршила у мрежи. То јесте била чиста срећа, док је у одбрани Немање Стевановића приликом ударца Бразилца Родригаа, ипак, било много више голманског знања.
Тачку на ову утакмицу ставио је Игор Вујачић прецизним ударцем у четвртој серији и Партизан је остварио историјску победу, елиминисавши тако, први пут једну руску екипу и обезбедивши пролазак у плеј-оф за Лигу конференција, где ћемо се у двомечу састати против екипе Санта Кларе.