Срећа и задовољство – да, еуфорија – не!

Партизан је положио испит у Прагу, на велико задовољство својих присталица! У првом мечу баража за 1/8 финала УЕФА Лиге конференције, Спарта је савладана са 1:0 и са том предношћу црно-бели очекују реванш у Београду наредног четвртка (24. фебруар).

Најјачи утисак са синоћног меча је контрола утакмице од стране наше екипе. Са изузетком периода од 10. до 20. минута (када је домаћин створио 2-3 озбиљније ситуације пред голом Поповића), целокупно преостало време је Партизан био тај који је усмеравао меч на своју воденицу. Имали су црно-бели у првом полувремену и две полушансе (ударци Марковића и Урошевића, са десне односно искоса са леве стране), али се на паузу отишло са реалних 0:0.

У другом полувремену је Партизан у потпуности паралисао покушаје Спарте да нападне. Све до почетка надокнаде времена од 4 минута, Поповић уопште није био угрожен. Са друге стране, црно-бели су вребали моменат да препадну умртвљеног домаћина и у 78. минуту је тако „севнуо“ теледириговани дуг пас Здјелара на Менига (или Мениха, како се његово презиме изговара у Холандији), а овај је најпре у спринту одмакао испред директних чувара, видео истрчалог голмана и онда га је у стилу расног стрелца лобовао и погодио сам леви угао гола, за огромну радост целог црно-белог табора!

Морамо истаћи 63. и 83. минут синоћне утакмице у Прагу. У 63. су на терен ушли Јовић и Миловановић, а у 83. минуту и Терзић. На тај начин је у последњих десетак минута најистуренији трилинг екипе чинио управо овај млади тројац, што је што је заиста сјајна ствар. Не ради се овде само о њиховом малом броју година старости, већ и о чињеници да су прва двојица момци са тзв. „Б“-листе (млађи играчи поникли у клубу, а да су рођени након 01.01.2000. године, при чему су обојица поменутих „дебело“ млађи од ове границе – Јовић је рођен 08.08.2002. а Миловановић чак 04.08.2003.), а Терзић је „само“ млађи (не води се као играч школован у нашој Омладинској школи). Притом, ми се не налазимо у јулу месецу, нису се синоћ играле почетне европске квалификације против неког слабијег европског ривала, већ је синоћ „начет“ европски елиминациони двомеч након проласка групне фазе, бараж за 1/8 финала једног европског клупског такмичења!

Само што је тај млади црно-бели трилинг комплетиран на изузетној „брзој трави“ стадиона Спарте, почео је да тече 84. минут када је Миловановић сјајним дубинским пасом избацио Јојића потпуно самог испред чешког голмана. Покушао је Јојић да „боцне“ ту лопту преко голмана у мрежу, али је чувар мреже Спарте сјајно реаговао, успео је, нажалост, да уђе у шут нашем везном играчу и одбио је лопту у поље.

Партизан је у надокнади времена (91. минут) могао бити кажњен за промашај седам минута раније. Са леве стране је упућен оштар центаршут у наш петерац, лопта је муњевито ишла ка другој стативи, а тамо су двојица захукталих нападача домаћих за длаку промашила да ту лопту „кресну“ главом у мрежу, па је лопта прохујала поред даље стативе у гол аут…Срећа за црно-беле, први и последњи пут у том другом полувремену.

По завршетку утакмице је била приметна радост играча и стручног штаба Партизана. Није мала ствар победити у Чешкој – било коју њихову екипу, а камоли Спарту која је великан чешког фудбала, која је уосталом и сада у равноправној трци за титулу у њиховом шампионату. Међутим, завршено је тек прво полувреме овог двомеча, голови се једнако рачунају без обзира да ли су постигнути у гостима или код куће, тако да нас у Београду наредног четвртка очекује наставак велике борбе. Добро је наравно да тај наставак борбе очекујемо у нашој кући, у познатом амбијенту и надамо се уз велику подршку навијача.

Куцамо овај текст у авиону, у повратку из Прага за Београд. Сви су будни, нико не спава, у питању је кратак лет (65-70 минута). Неуобичајено је мирно с обзиром да се у Прагу победило. Од некакве еуфорије, групне а и појединачне, ни трага ни гласа, што веома радује. Недеља (20.02.) и првенствени меч против крагујевачког Радничког је близу, за само 60-ак сати, ако рачунамо од сада, од првих јутарњих часова петка. Након њега су наредне седмице реванш против Спарте (четвртак 24.02.) и вечити дерби (недеља, 27.02.). Када ове три утакмице прођу, много тога ће бити јасније када је у питању остваривање зацртаних циљева овог пролећа. До тада, увек је најбитнија она прва наредна утакмица. Због тога аналитичари у предњем делу авиона већ „секу“ видео материјале посвећене Крагујевчанима. Опис амбијента у авиону користимо и да исправимо један мали грех почињен у тексту у којем смо описивали путовање за Праг. Поменули смо капетана, копилота и једног стјуарта, али нисмо стјуардесу Јелену Стојановић и још једног стјуарда, Данијела Неду. Рекли су нам обоје, а у то смо се и уверили у Прагу, да они нису ништа мањи навијачи Партизана од раније поменутог трилинга посаде „Аир Сербиа“. Дакле посада авиона је била комплетно црно-бела на овом путовању и испоставило се да је била талична, па не би било погрешно да, ако околности то дозволе, управо она оваква „вози“ Партизан у будућности на неко ново европско гостовање…

У недељу у 15.30 часова желимо пуно публике у Хумској и снажан ветар у леђа победницима из Прага против крагујевачког Радничког. Кад ако не сад? Добар амбијент и добар резултат у недељу би представљали најбољи могући стимуланс екипи за велика искушења која су пред нама наредне седмице. Навијачи би значај овог тренутка морали да препознају.

Влада Ћујић