Нечасним, недостојним, лажним и, по свему, патолошким нападом на моју личност и функцију коју обављам у ФК Партизан, један малени, подрепашки и безначајни таблоид, покушао је да ме, по други пут у две недеље, увуче у живо блато свог ријалити садржаја који и не може бити предмет кpитике, већ искључиво посао за санитарну инспекцију.

Када би се обавила дезинфекција, десинсекција и дератизација у мислима инспиратора, налогодаваца и извршилаца овог нечасног напада, биле би им јасне, као мени што одавно јесу, Мешине речи да “људи презиру све који не успију а мрзе оне који се успну изнад њих. Зато се навикни на презир ако желиш мир или на мржњу ако пристанеш на борбу!”

Можда би инспираторима, налогодавцима и извршиоцима тада било јасно да је овај минорни таблоид истовремено прекршио двадесетак чланова Закона о информисању а посебно чланове 79. и 80. па би им тада било јасно шта бива када, како то лепо рече Симовић, “топузину даш буздовану”.

У време када се ФК Партизан суочава са најодурнијим нападима различитих опскурних интересних група, у време повраћеног вербалног деликта, права силе која надјачава силу права, када је још само слободна реч лучоноша достојанства, није тешко закључити да не нападају они Партизан због његовог потпредседника већ нападају потпредседника због Партизана! Човек, међутим, вреди само онолико колико је слободан, колико одбаци окове уцене и одлучи да легалним, судским путем заштити свој и интегритет клуба који представља. На тај начин ће овај мајушни таблоид схватити да није никаква “седма сила” већ обична девета рупа на свирали.

Функција коју обављам ме обавезује да не одустанем од борбе за интересе свих оних којима је на срцу црно-бела боја а ја се нећу дати, како Матија поручи, пасјим поганима, ништароби, ништаљудима, свакој трањи, несојима, аветињама, протувама, реметама а цвијеће ми по образу.

Проф. др Владимир Вулетић, потпредседник ФК Партизан

НАЈВЕЋИ УСПЕСИ И ТРОФЕЈИ

ШАМПИОН

27

ПУТА

ПОБЕДНИК КУПА

16

ПУТА

ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ

1966.

ГОДИНЕ

СРЕДЊЕЕВРОПСКИ КУП

1978.

ГОДИНЕ