Само један Партизан имамо!

Слободан Урошевић, капитен Партизана уписао је своју 200. јубиларну утакмицу у црно-белом дресу и у последњем, 37. колу Моззартбет СуперЛиге Србије је ушао у чувени ,,Клуб 200”.
У клуб из Хумске дошао је 2018. године, а у дану када су шампиони државе постале кадетске и омладинске селекције Партизана, а он уписао јубилеј, каже:
„Првенствено бих честитао омладинцима и кадетима на освојеном трофеју – они су наша будућност! Надам се да ће сваке године доносити трофеј у наше витрине. Што се тиче моје 200. утакмице, веома сам задовољан и срећан што сам успео да стигнем до тог броја. Поносан сам што сам могао да браним боје Партизана!

У јубиларан „Клуб 200“, пре тебе су се уписали Владимир Стојковић, Лола Смиљанић и Мирослав Вулићевић.

„Све саме легенде! Знамо колико су дали овом клубу и колико су били ту. Скоро шест година сам овде, дуго сам ту, а „потрефило“ се да баш данас буде 200. утакмица, када је и последња у првенству. Надам се да ће их бити још.“

О завршеној сезони каже:
„Када почиње сезона – зна се који су нам циљеви, које су нам амбиције. Можда почетак и није био лош, јер смо кренули добро у првој утакмици, али онда смо направили кикс. Било је турбулентно – направимо резултат, па „проспемо“ и тако у круг. У другом делу сезоне смо доста тога „упрскали“, али никоме не може да буде теже него нама. Ми носимо овај дрес! Треба да постоји незадовољство, али нико не осећа више кривицу од нас. Ово место на којем смо ми данас – нисмо заслужили, али то је живот, то је фудбал. Можемо само да обећамо да ћемо се и даље борити и да ћемо дати све од себе да се оваква сезона више не понови.“
Доста се говори о константном притиску који носи црно-бели дрес о којем сведоче и искуснији играчи који су долазили из иностранства.
„Пад форме нам је дошао у најгорем тренутку. Када смо почели да дижемо форму, нисмо имали могућност више да поправимо било шта. Партизанов грб је тежак, али исто тако је и леп. Да би играо у Партизану, мораш да научиш да се бориш са тим притиском.“

Млади играчи који играју на позицији левог бека, из наше шампионске омладинске и кадетске селекције су те издвојили за омиљеног играча и узор у свету фудбала?

„Свакако да импонује када неко каже да сам му омиљени играч и надам се да ће он сутра доћи на моје место и да ће ме заменити. Наша школа фудбала има веома талентовану децу и само је питање ко ће од њих постати нови бисер Партизана.“

Променили сте три тренера у сезони, а Игор Дуљај је дошао пред вечити дерби. Да ли је прошао период адаптације у којем су обе стране свесне захтева и жеља?

„Од кад сам ја овде знам сигурно да ни једном тренеру није било лако да преузме Партизан. Дошао је у тешком тренутку, урадио је све што је могао и што је било до њега. Ми смо дали све од себе, али се неки резултати нису поклопили и надам се да ћемо то исправити у следећој сезони.“

Када говоримо о будућности Партизана, данас смо на клупи видели и Матеју Стјепановића и Јанка Јевремовића. Лепа слика!
„Поред њих су у стратној постави били и мали Илић, а на клупи је био Јовић. То је оно што треба да чувамо, да уз мало страрије играче стасавају, покажу свој пун потенцијал и на крају да заслужено оду.“

Пауза траје до 16. јуна када крећете са прегледима и новом фудбалским сезоном. Која је твоја порука навијачима?
„Порука навијачима је да буду уз нас! Имају права да изразе незадовољство. Само један Партизан имамо, тако да морамо сви да будемо заједно у овим тешким временима и да изађемо из кризе.“