
Предаја није постојала у његовом речнику. Кад га је болест напала није желео да јој се препусти. Борио се до краја, колико год је могао.
Онако срчано и без оклевања, како је то увек и радио на голу нашег Партизана. Очи у учи са противницима. Много пута је у тим ситуацијама на терену излазио као победник, али на жалост, овога пута ван њега није.
Наш Радован Радаковић. Омиљени саиграч, пријатељ и неко на кога си увек могао да се ослониш. Професионалац за пример, спортиста од главе до пете.
Отишао је тихо, оставио све нас који смо га познавали у сузама. Али, такве људске величине као што је био Радак никада заиста не одлазе Оне су увек са нама, живе у нашим сећањима и памтићемо све заједничке победе, освојене титуле, тријумф у националном Купу и тренутке проведене у Хумској. Част нам је и привилегија за сваки од 139 мечева које је одиграо у дресу Партизана и за сваки загрљај који смо с ањим имали.
Сахрана Радована Радаковића биће одржана у петак, 30. септембра у 12.15 часова на Новом Бежанијском гробљу.
Радоване, слава ти и хвала за све!
Пратите нас!