Прво јесење „пролазно време“ – блистамо истим сјајем као крајем августа!

Дана 30.08.2021. смо на овом месту пласирали текст у којем смо изанализирали Партизанове резултате и достигнућа током лета – европске квалификације (6 утакмица) и првих 6 одиграних утакмица у домаћем првенству. Управо се налазимо у првој од две јесење такмичарске паузе (она друга ће уследити у новембру), па је ред да се сада позабавимо Партизановим утакмицама од 11.09.2021. (када је, након летње паузе, настављена клупска такмичарска полусезона), па закључно са 03.10.2021, након којег је стигла нова пауза.

Ко што видите, биланс је скоро бриљантан.

Он то у Европи заправо и јесте – максималних 6 освојених бодова после два кола групне фазе УЕФА Лиге конференција и гол разлика 4:0 обећавају већ сада зиму у Европи. Додамо ли томе квалификациони биланс пре групне фазе (биланс 3-2-1, гол разлика 9:5), долазимо до укупног досадашњег европског биланса од 5-2-1 и гол разлике 13:5 (+8). То је одлично, посебно уколико се зна какве тешке ривале су црно-бели имали у квалификацијама. Ето, један од њих, руски Сочи, у недељу је као гост направио преокрект и у Сант Петербургу савладао шампиона, последњих година тамо неприкосновену екипу Зенита (1:2), чиме се опет учврстио у врху једне тако јаке лиге као што је руска Премијер лига…

Партизан се данас налази на 59. месту европске клупске ранг листе УЕФА. У питању је тренутна ситуација, с обзиром да је реч о рангирању за наредну сезону 2022/23, а ранг листа ће бити коначна тек на крају текуће сезоне 2021/22. С обзиром да су црно-бели, на срећу свих нас, још увек активни (а и успешни) у овој европској сезони, имамо лепе шансе да овај свој тренутни положај додатно побољшамо у наставку сезоне, чиме би се створили одлични предуслови за нове европске квалификације које нас очекују наредног лета.

Тренутни пласман Партизана на клупској ранг листи УЕФА је најбољи пласман црно-белих у овом XXI веку. На горњој графици видите како се тај положај нашег клуба мењао свих претходних година (сезона) и било би изванредно да се у наставку сезоне тај пласман и додатно побољша, да се можда уђе и у „ТОП 50“ европских клубова на тој ранг листи. Шансе за то су потпуно реалне.

Последњих дана и седмица смо сведоци већег броја медијских прилога у којима се говори о националном коефицијенту Србије, о могућности да наши клубови (Партизан и Црвена звезда) ове сезоне обезбеде Србији 15. или још боље место на ранг листи националних асоцијација, чиме бисмо добили чак 5 европских представника у сезони 2023/24 (2 тима у квалификацијама за ЛШ, 1 тим у квалификацијама за ЛЕ и још 2 тима у квалификацијама за ЛК). Ситуација је итекако повољна за остваривање једног тако великог циља:

Ако се зна да се победа / реми сваког појединачног тима из неке земље вреднују тој земљи са 0,500 / 0,250 бодова (уколико је та земља имала 4 представника ове сезоне), односно са 0,400 / 0,200 бодова (ако је та земља имала 5 представника ове сезоне), јасно је колико је наша предност тренутно велика – рецимо наспрам 15. Хрватске или 16. Чешке. Скоро пуна 4,000 бода наше предности над Хрватима значе да Динамо каска за нама и вечитим ривалом, грубо преведено, 8 победа у Европи (само грубо, пошто осим бодовања појединачних резултата постоје и бонус бодови за пролазак групних фаза у свим такмичењима), што је јако пуно, чак и кад Партизан и Црвена звезда више никога у Европи не би победили ове сезоне. Кад је у питању ситуација са 16. Чешком, ту је ситуација неизвеснија јер Чеси имају чак још три тима у Европи, мада са друге стране имају хендикеп да су имали на старту 5 тимова у Европи па им се победе и ремији врендују мање него нама. Сем тога, Чеси заостају скоро 4,500 бода за нама, па то грубо преведено износи тренутно „каскање“ за нама од 11 појединачних победа неког од њихова три представника у Европи! Чини се да нам фали још само пар позитивних резултата у Европи да Србију дефинитивно „закуцамо“ међу првих 15 земаља на листи за сезону 2023/24, а уз то постоји сада још и један виши циљ, а то је – покушати или задржати тренутно 12. место, или макар не пасти испод 13. места, с обзиром да 12. место сигурно (а 13. место можда) обезбеђује каснији старт наших представника у Европи – шампиона тек од плеј офа за ЛШ, а освајача купа (или трећег тима у лиги) тек од плеј офа за ЛЕ! За разлику од неких домаћих медија који навелико пишу о јуришу Србије на 10. или 11. место који дају (или могу дати) шампиону Србије директно место у групној фази ЛШ, ми на овом месту не бисмо били баш толико оптимистични и еуфорични. Сматрамо да то није реално, колико год да бисмо желели да јесте. Била би фантастична ствар и да се задржи тренутно 12. место, а и то ће бити јако, јако тешко – пре свега због Белгијанаца. Свакако да би успех Партизана против белгијског Гента у наредна два кола групне фазе ЛК енормно томе припомогао, што значи да ће ове утакмице нас и Белгијанаца (21.10. у Београду и 04.11. у Генту / Гану) имати заиста огроман значај – како са клупског, тако и са националног аспекта. Цела Србија ту мора свим срцем бити уз Партизан…

Мотив да саставимо горњу графику је тај да још једном подвучемо и истакнемо дугогодишњи, вишедеценијски значај Партизана када је у питању представљање Србије и њеног клупског фудбала у Европи. Партизан је први српски клуб који је играо групну фазу Лиге шампиона (2003/04), први је српски клуб који је играо и групну фазу тадашњег Купа УЕФА а данас Лиге Европе (ону премијерну групну фазу у том такмичењу, 2004/05) и до данашњих дана може да се подичи са 12 групних фаза у Европи (2 у Лиги шампиона, 9 у Купу УЕФА / Лиги Европе и сада 1 у Лиги конференција). Србија, осим ових 12 Партизанових групних фаза, има још 7 групних фаза Црвене звезде и то је све. Горња графика чињенично показује да је Партизан највише допринео развоју националног коефицијента Србије у овом XXI веку. На графици видите како и колико су вечити ривали допринели сваке године националном коефицијенту Србије – уназад све до почетка овог века. У црном или црвеном пољу су маркирани бодови оног од два клуба ко је те сезоне био успешнији. У три сезоне су вечити ривали имали истоветан допринос националном коефицијенту Србије и то је означено плавим пољима. Наравно да за текућу сезону 2021/22 на врху имамо тренутно, а не коначно стање. Истина је да, ако гледамо период од само пет последњих сезона (сезону 2021/22 само до овог тренутка) за који се иначе увек сабирају бодови за национални коефицијент, наш вечити ривал има највећи допринос коефицијенту Србије (60,5 бодова), али се допринос Партизана у том истом периоду (38,5 бодова) никако не сме занемарити јер је и он врло значајан. О годинама пре тога да не говоримо – тада је ионако само Партизан скупљао бодове за Србију…Методе обрачуна националног коефицијента су се више пута у међувремену мењале, па то на графици симболизују размаци између одређених сезона. Ето, ово су чињенице, па би било лепо да се оне комплетне узимају у обзир, сваки пут када се потегне дискусија на ову тему….

Када је у питању првенство, фалило је само мало да и ту црно-бели буду бриљантни, без иједног изгубљеног првенственог бода. У дербију се дуго водило са 1:0 и итекако је било шанси за други гол. Он нажалост није постигнут, па се вечити ривал извукао у финишу утакмице и спасао један бод (а нама одузео два). Упркос томе, Партизан је све време лидер на првенственој табели (уз одложену и још увек неодиграну утакмицу 5. кола против Металца), а укупан биланс од 10-1-0 и гол разлика 34:3 (+31) не могу а да не изазову срећу и задовољство сваког оног ко воли црно-беле боје.

Ако су пре дербија Раднички у Крагујевцу, а након дербија Младост у Лучанима, односно Спартак у Хумској, савладани сигурно и готово рутински – то се не може рећи за недељу и за дешавања у Крушевцу. Тамо смо присуствовали једној напетој првенственој утакмици, тек другој таквој (након вечитог дербија) у овој сезони. Напредак традиционално важи за неугодног домаћина Партизану, наудио нам је више пута последњих година и већ у припреми утакмице је било јасно да нас под Багдалом чека тежак задатак. Екипу из Крушевца ове сезоне карактерише изузетно чврста дуел игра која некада, посебно кад је Напредак домаћин, прелази и у фазу „прљаве“ игре. Такве стартова Крушевљана смо гледали и у недељу. Иритантна је чињеница да се домаћин, чак и службено преко својих медијских канала, жалио на одлуке арбитара са почетка меча када су досуђени пенал за Партизан, црвени картон за домаћег играча, а након тога је и поновљено извођење пенала Рикарда (из другог покушаја је он постигао гол). Све ове три одлуке судија су биле не 100% него 100000 % исправне, у духу фудбалских правила и заиста је несхватљиво, упркос свакој субјективности па и острашћености која је могућа, па помало и логична код упосленика овог или оног клуба, да се изрекне и „П“ од примедбе на такве, потпуно исправне одлуке судија. Притом је реч о клубу који „уме“ да се нимало не побуни онда кад је заиста оштећен (а драстично је оштећен у Београду против Црвене звезде, у финишу утакмице у којој је поражен са минималних 1:0)! Мало је чудно све ово…

Сви смо у недељу приметили један нервозни Партизан, са пар играча у тиму код којих су нерви били „на пуцању“. Многи су се питали откуд то. Чињеница је да су дешавања на самом почетку утакмице (након досуђеног пенала) умногоме утицали на нервозу у нашем тиму. Утакмица је кренула даље, резултат је и даље био само 0:1 у нашу корист, није било баш пуно шанси да се предност повећа (мада је Урошевић непосредно пред паузу имао и пропустио колосалну шансу за 0:2), уследила је пауза, а онда и наставак, брзо и црвени (други жути) картон за тог истог Урошевића, кога тренер Станојевић није на време стигао да замени (као што је заменио Пантића, такође „пожутелог“ у првом полувремену, који је и након тог добијеног картона имао пар ризичних ситуација на терену)…

Партизан је последњи пут пре ове јесени био у ситуацији да је јесењи лидер у првенству пре пуних седам година, још у јесен 2014. године! Свих наредних година и сезона се већ у овој фази године „дебело“ каскало на табели за вечитим ривалом, па чак и у шампионској сезони 2016/17 (сетимо се, у јесен 2016. је победом у дербију, голом Леонарда у 90. минуту, бодовна предност Црвене звезде смањена са 9 на 6 бодова). Ова чињеница производи енормну количину притиска на тим и на цео клуб да се у овој сезони коначно направи нешто што је пропуштено свих претходних година, а то је да се озбиљно нападне, а онда и освоји шампионска титула. У Крушевцу је резултатски све време било напето и тако је и остало до последњег секунда утакмице. Била је то једна нова психолошка ситуација за играче Партизана, ненавикнуте ове сезоне на такве моменте у првенству. Нема никакве дилеме да ће до самог краја првенства ово бити једна тешка и напорна борба. Биће и у наставку трке још „Крушеваца“, али први наредни пут када будемо у сличној ситуацији као у недељу – таква утакмица мора, хладне главе и без икакве нервозе, резултатски да се заврши много пре истека надокнаде времена. Партизан има квалитет више у односу на целу лигу, а потпуно је конкурентан у односу на свог јединог такмаца у борби за шампионску титулу. То је довољно да самопоуздање било ког играча Партизана у сваком тренутку буде његов доминантан осећај, у било којој првенственој утакмици. Онај ко чврсто верује у себе и у своје способности, њега нико и ништа не може увући у нервозу. Дакле још више вере у себе, с потпуним правом, па никаквих проблема неће бити!

Ево шта црно-беле чека након паузе, у новом тронедељном интервалу (16.10 – 07.11.2021.), након којег следи још једна јесења пауза (због утакмице репрезентације Србије у Португалу, вероватно одлучујуће у борби за 1. место у групи и за директан пласман на Мундијал у Катару 2024. године):

У Европи имамо већ поменути двомеч са Гентом који има огромну важност за црно-беле, али и за целу фудбалску нацију. Партизан ће у оба ова меча ићи на победу, то му је у генетском коду одавно записано, а и ако у томе не успе у потпуности – велика ће ствар бити уколико након ове две утакмице можемо да се подичимо бољим међусобним скором од Белгијанаца. Он би нас, сам по себи, приближио освајању групе „Б“ Лиге конференција, а знамо какву привилегију то освајање групе носи са собом (директан пласман у 1/8 финала, која се игра у марту 2022.).

У домаћим такмичењима (уз првенствене, имамо и стартну утакмицу у купу) имамо једну сјајну околност, а то је – изостанак тежих, напорнијих путовања! Бићемо 4 пута домаћини у Хумској и само једном гости – истина у захтевном мечу у Бачкој Тополи. У наранџастим кружићима су означени датуми утакмица који неће бити такви као што су приказани (суботе 23.10. и 06.11.), већ ће се ти мечеви играти недељом (24.10. и 07.11.) – због претходних Партизанових европских наступа четвртком.

Влада Ћујић