Пролазно време је одлично, мали предах, па идемо даље

Каквих је ово месец и по дана било. Није у та 44 дана, од прве утакмице у сезони против Пролетера у Новом Саду, до ове јучерашње против Радниког из Ниша у Хумској, било много времена да се слави због 10 остварених победа, нити тугује због тог једног пораза, односно превише мудрује око нерешеног исхода у Сочију.
Темпо је био толико жесток, утакмице су се играле на свака 3-4 дана, тренер Александар Станојевић се трудио да константно ротира екипу, јер колико год се у овом периоду сезоне трасира њен пут, никако се не сме дозволити да се првотимци прерано истроше и изгубе за све оно што нас очекује до јуна. А очекује нас заиста много тога. Надамо се лепог.
Екипе је сезону отворила победом у гостима 4:0, а такмичарски циклус пред прву паузу због обавеза репрезентације затворила је идентичним тријумфом над Нишлијама. У том времену, првотимци су на шест утакмица Линглонг Суперлиге Србије остварили свих шест победа, уз гол разику 22:1, па заузимају лидерску позицију на табели, а треба подсетити да је меч против Металца одложен због згуснутог распореда.
Као што смо пре неки дан писали, шест утакмица је одиграно и у Европи, где су остварене три победе, укључујући и ону на пенале против Сочија у трећем колу квалификација за Лигу конфренција, и претрпљен је само један пораз, уз гол разлику 9:5.
То само значи да се на припремама у Словенији добро радило и да тренер Александар Станојевић зна шта ради. Успео је да створи одличну хемију у екипу, играчи му верују, а тим заједништвом успели су да преброде и све проблеме који су их пратили у тих месец и по дана. Од тешког жреба до проблема са повредема које су утицале да готово ниједна тренинг у августу није одражен са комплетним играчким кадром.
Зато сви ови успеси и добијају на тежини.

Пред нама су две недеље паузе, али далеко од тога да ће екипа одмарати, будући да готово пола тима има обавезе у разним репрезентативним селекцијама.