Осма шампионска титула у сезони 1977/78

 

Партизан је у својих 70 и кусур година до сада освојио 27 титула првака своје државе. Од тога 11 је освојено у држави која се звала СФРЈ, 8 у земљи под називом СРЈ, а такође 8 у земљи Србији.

Једна од науспешнијих и фудбалски најдоминантнијих освојена је у сезони 1977/78 и то је тада била осма по реду. Тренер црно-белих те сезоне био је један од најбољих тренера у СФРЈ (ако не и најбољи) Анте Биће Младинић.

Он је стигао међу црно-беле на полусезони 1976/77 и полако вршио селекцију тима за наредну, иако је тај тим само годину и по раније освојио чувену титулу у Љубљани. Но, време чини своје, тим се полако осипао и Младинић (дошао је у Партизан са места селектора А репрезентације) је кренуо у реновирање тима. Полако је убацивао младе снаге из сопственог погона,  уграђивао тиму своје фудбалско „вјерују” кроз систем игре и понашања на терену који се у то време звао – ТОТАЛНИ ФУДБАЛ. Родоначелник овог система игре био је холандски стручњак Ринус Михелс и он је кроз Ајакс и репрезентацију Холандије промовисао овај револуционарни виши ниво фудбалске игре.

Биће Младинић је био велики фудбалски ауторитет и играчи Партизан су у потпуности прихватили ову новину у својој игри и кроз припреме и тренинге дошли су до тога  да су освојили надмоћно првенство Југославије у сезони 1977/78. са рекордна 54 бода, што ни пре тога, а ни после у држави која се звала СФРЈ, никоме није пошло за руком.

Један од најбољих показатеља напред наведеног је биланс мечева у тој сезони са клубовима велике четворке. Партизан је био толико надмоћан да је у шест дербија против осталих чланова велике четворке (Ц. звезде, Хајдука и Динама) од тада могућих 12 освојио 11 бодова, остваривши 5 победа и само један нерешен резултат!

Као позитивна последица таквог схватања фудбала и начина игре догодило се и буђење навијача црно-белих, па је током сезоне просек гледалаца који су гледали утакмице Партизана био oко 25.000 (24.529 на ЈНА, 19.118 у гостима), а у целој СФРЈ Партизан је тада формирао по први пут у историји нашег фудбала ткз. „Клубове пријатеља” (око 80 клубова навијача широм Југославије).

Навијачима Партизана из тог времена посебно су остали у памћењу вечити дербији, које је Партизан решио у своју корист: 1:3 у гостима 

Ц. звезда – Партизан 1:3, 23.10.1977

 

 

и 3:2 на терену у Хумској 1, 7. маја 1978. када је титула практично и „оверена”.

А како то ради Партизан, најбоље је осликао тадашњи спортски недељник из Загреба СН ревија: