Преливање импресија из Никозије, уз ишчекивање дербија

Фудбалери Партизана су синоћ на Кипру, у Никозији, остварили 4. европску победу у свом седмом мечу којег су ове сезоне одиграли у Европи – уз 2 ремија и 1 безболни пораз. Синоћна победа је утолико вреднија од претходне три (остварене у квалификацијама) ако се зна да је клубу донела не само нових 500.000 € (колико вреди свака победа у групној фази), већ и пуна 2,000 бода за клупски коефицијент за наредну сезону 2022/23. Та 2,000 бода истина неће овог момента оснажити Партизанов клупски коефицијент за следећу сезону (наш коефицијент остаје на тренутних 20,000 бодова), али је са њима скоро па „одбрањено“ она 2,500 бода која се добијају за сам пласман у групну фазу и која потом у групи морају да се „одбране“, пре него што свако у тој групној фази може да настави да ојачава свој клупски коефицијент. Другим речима, већ за две седмице ћемо против естонске Флоре на „ЈНА“ бити у ситуацији да са новом победом наш коефицијент подигнемо са 20,000 на 21,500 бодова, што је изузетно битно за европске наступе које црно-беле очекују од следећег лета. Немојмо заборавити, после тог меча против Флоре наш клуб очекују још МИНИМУМ четири европске утакмице ове сезоне, све ће то бити и нове прилике за јачање коефицијента, а да не говоримо о томе што би победа против Флоре (и већ 6 освојених бодова у групи после два кола) готово сигурно водила црно-беле ка томе да имају обезбеђене европске наступе ове сезоне и након групне фазе, на пролеће 2022. године.

Импоновала је мирноћа која је владала у црно-белом табору у сваком од укупно тачно 43,5 часа која су протекла од момента полетања црно-белих за Ларнаку (среда 9.00 часова ујутро), па до момента слетања назад у Београд (петак 4.30 часова ујутро). Та огромна доза мирноће свакако говори о вери у себе и у своје могућности и способности, али и о пуној концентрацији унутар екипе, у врло специфичној ситуацији када се у року од само 3-4 дана играју две утакмице, у два различита такмичења (УЕФА Лига конференција и домаћа Суперлига), у којима је толико тога у игри.

На Кипру је остварена једна више играчки него резултатски убедљива победа. Црно-бели су за 90+ минута у Никозији створили, мимо постигнутих голова, па „брат-брату“ једно 7-8 стопостотних шанси испред гола Анортозиса, а постигли су тек 2 поготка. Миљковић два пута, Шћекић, Марковић, Рикардо и Јојић су, да су били прецизнији, уз поготке Менига и Рикарда, могли до врха да напуне мрежу Кипрана, тако да са крајњих 0:2 Анортозис итекако може бити задовољан. Нека у недељу у мрежу вечитог ривала уђе и тек свака друга лопта која из „мртве“ шансе синоћ није ушла у мрежу европског ривала и било би то феноменално за оне који воле црно-беле боје.

У Никозији смо у четвртак били сведоци једног апсолутно господског понашања техничког домаћина (с обзиром да је Ларнака а не Никозија домицилно место Анортозиса, након сад већ давне 1974. године, турске окупације северног Кипра и принудног избеглиштва Анортозиса из Фамагусте на северу у Ларнаку, на грчком југу острва), на чему му и на овај начин одајемо пуно признање и респект. Реаговали су господски најпре преко дана, када су након твита ФК Партизан поводом смрти кошаркашке европске и светске легенде, Душана Дуде Ивковића, реаговали у маниру великог клуба. Нису морали, они су фудбалски клуб са Кипра, немају никакве везе са кошарком, па самим тим ни са легендама спорта у којем, иначе, њихова земља не представља никакву спортску величину…Затим су обезбедили на „ГСП“ стадиону у четвртак увече најпре пуно послужење за српске новинаре (храну и пиће), а онда и спикера који се више пута на српском језику обратио преко разгласа присутним држављанима наше земље, навијачима Партизана. Кулминација господства је уследила након завршетка утакмице и и конференције за медије представника домаћег тима (одржана је наравно након конференције нашег клуба), када је портпарол Анортозиса свим српским новинарима пожелео срећан пут кући, а Партизану и његовим навијачима пожелео пуно успеха и радости у недељу – „јер ми знамо колико важан меч игра у недељу наш вечерашњи ривал“. Свака част Анортозису на свему овоме, а обавеза црно-белих је да на овакво гостопримство узврате у децембру, када у оквиру последњег 6. кола групне фазе овај традиционални кипарски клуб буде гостовао на нашем стадиону.

На стадиону „ГСП“ је било у четвртак око 5.000 навијача, а међу њима се нашла и група од 50-ак навијача Партизана. С обзиром да су били смештени непосредно уз сектор намењен новинарима, могли смо све време лепо да их видимо, а хвала Богу више пута током меча и да их гласне и срећне и чујемо. Било је ту пар пријатеља клуба који су допутовали са екипом из Београда, а више од тога наших људи који или живе на Кипру, или су дошли на утакмицу из других европских држава (приметили смо пар људи са мајицама „Гробари Чешка“), или су из Србије, а на Кипар су дошли из других побуда (годишњи одмор или пословне обавезе) па су онда искористили прилику да присуствују и утакмици, кад им се таква могућност већ пружила. Свака част и тим људима на исказаној привржености и љубави према клубу…

Дански арбитри су и у Никозији били талични за Партизан, по трећи пут ове сезоне (након наших мечева у Хумској против словачке Дунајске Стреде и руског Сочија, када су такође Данци, само других имена и презимена, били делиоци правде). Искрени да будемо, нису ови синоћ у Никозији били баш толико квалитетни као њихови земљаци у претходна два наврата, имали су пар грешака на штету црно-белих, али су све у свему на крају ипак положили испит, самим тим што нису својим суђењем утицали на резултатски исход меча. То је довољно за позитивну оцену, посебно ако се зна да је главном арбитру из Данске (Петер Кјерсгард) ово био први меч којег је икада судио у некој групној фази у Европи!

Вечити дерби у недељу је тек на аеродрому у Ларнаки, чекајући укрцавање на авион за Београд, постао тема у експедицији црно-белих. Тему је начео спортски директор Ивица Илиев (његова функција је пре неки дан поново озваничена, дакле „и на папиру“) у свом јавном обраћању присутним новинарима из 7-8 српских медијских кућа које су пратиле Партизан на овом европском гостовању, а чули смо и прве приватне „тактове“ на ту тему и од стране играча и чланова стручног штаба Партизана. Пошто су ти „тактови“ били такви какви су били (приватни), нећемо на овом месту о њима, осим што ћемо рећи да и ту влада једна апсолутна мирноћа у шта ће се јавност врло брзо сама уверити. Нема никакве еуфорије, као што нема ни било каквог страха од недеље и од 165. вечитог дербија. Партизан се након више година налази у једној лепој ситуацији да је пред дерби не само потпуно такмичарски конкурентан у борби за титулу, већ има и благу бодовну предност у односу на ривала. Биће интересантно видети како ће оба клуба и тима реаговати у недељу на новонастале различите почетне позиције пред дерби. Партизан сигуно неће медијски „таласати“, али зато на терену треба од његових играча очекивати максималну жестину и жустрину. Њу су ове сезоне итекако осетили у Хумској сви европски ривали Партизана, осетиће је сигурно и Црвена звезда као највећи домаћи ривал.

Знамо већ и арбитре вечитог дербија. Оно што је посебно интересантно је да ће ово бити први вечити дерби у историји у којем ће постојати ВАР. То је јако добро, иако желимо да скренемо пажњу, не само арбитрима, да су дербији утакмице у којима је сваки детаљ битан, па то важи и за судијске одлуке. Нема небитно досуђеног нити аута, а камоли корнера или слободног ударца у близини казненог простора! Тај тип судских одлука нису одлуке које ВАР „прати“ и коригује уколико за тим има потребе, па из тог разлога арбитрима на терену желимо у недељу пуно знања, концентрације и спортске среће, како ниједна њихова одлука, па ни она око досуђеног аута, корнера или слободног ударца не би била погрешна одлука, која би последично имала велику специфичну тежину по тимове. У Хумској 1 је жеља да се вечити ривал савлада у недељу тако да он после утакмице нема друге него да каже да је пораз био заслужен и да је до њега дошло зато што је Партизан био бољи на терену. Надамо се да ће управо тако нешто и да се деси.

Данас (петак) и сутра (субота) очекујте на овом месту доста садржаја који ће бити посвећен предстојећем 165. вечитом дербију. То српска фудбалска светковина свакако заслужује, а у недељу ће њу, надамо се, испратити максималан број људи који је, под актуелним околностима, могућ на трибинама фудбалског здања у Хумској 1. Позивамо навијаче Партизана да оправдају ову исказану наду и да значајно помогну екипи тренера Станојевића да у недељу слави једну велику победу.

Влада Ћујић