Понос који траје 77. година, а трајаће још дуго… Срећан нам рођендан!

Никада се за ових 77 година љубав према Партизану није мерила титулама и трофејима, а било их је толико много да је трофејна сала стадиона премала да сви у њу стану.

Они су, исто као и сви болни порази и неуспеси, само још више појачавали оданост милионске армије навијача према црно-белим бојама. Понос и привилегија да се буде део једног јединственог спортског колектива увек су изражени, али сваког 4. октобра они постају далеко израженији.

Рођендан нашег клуба је дан кад се присећамо свих оних који су на било који начин допринели да Партизан израсте у ово што данас јесте. Клуб који је уз лисабонски Спортинг одиграо прву утакмицу Купа европских шампиона, односно данашње Лиге шампиона, први источноевропски клуб који је заиграо у финалу овог такмичења, клуб чија се утакмица против Квинс Парк Ренџерса налази међу 100 најбољих икада одиграних мечева…

Врата стадиона у Хумској отворена су за све бивше чланове… За Сашу Илића који је одиграо највише мечева у историји клуба, али и оне првотимце који нису добили прилику да дебитују у фудбалском храму, а носили су опрему нашег клуба, макар на једном званичном тренингу. Разлика ту не постоји, јер сваки играч, тренер, економ или кувар је, знамо то, дао целог себе да ми данас поносно можемо да кажемо да смо навијачи Парног ваљка.

А да је увек лако, није, али је зато баш лепо бити део црно-беле породице. Било је тако свих ових седам и нешто више деценија, а биће тако и у будуће.

Партизан је породица, емоција и есенција свега битног у свету спорта.

И зато, срећан нам свима 77. рођендан и да их буде још много лепих, срећних и успешних.

Напред Партизан.