Педесетдве године од Партизанове највеће победе

Фото: ПОЛИТИКА

У „Политици”, у петак, 18. марта 1966, освануо је извештај генералног секретара Фудбалског клуба Партизан Миломира Стризовића, који почиње овако:

„У Кану је обављено извлачење парова за полуфиналне утакмице у Купу европских фудбалских шампиона. Жребом је одлучено да се четири најбоља европска тима састану у међусобним дуелима до 27. априла, према следећем распореду: у Манчестеру Манчестер јунајтед – Партизан, у Милану Интер – Реал. Извлачење парова обављено је у раскошном хотелу „Карлтон”. Парове је извукла секретарица Уефе, пошто су се сви присутни претходно уверили у исправност цедуљица и начина жребања.”

„Политикин” стални дописник из Лондона Јуриј Густинчич је овако пренео писање тамошње штампе:

„Манчестер јунајтед, осам година после трагичног удеса на минхенском аеродрому, али под диригентском палицом истог менаџера, Мата Безбија, поново долази у нашу земљу. Мат Безби чија је слава у енглеском фудбалу тако велика да му је управа недавно предложила и финансијски удео у акцијама клуба, посматра, према данашњој поподневној штампи, изгледе за сусрет с југословенским прваком с помешаним осећањима. С једне стране, Београд у неку руку, наравно, буди успомене на трагичне догађаје који, замало, и њега нису стајали живота, јер је само огромним залагањем лекара у минхенској болници спасе. У тиму који ћемо гледати вероватно ће играти и тројица преживелих играча: Хари Грег, Били Фолкс и љубимац енглеске публике – Боби Чарлтон”.

Било је то подсећање на четвртфинале Купа шампиона 1958. у којем је Манчестер јунајтед избацио Црвену звезду, али је дан касније, 6. фебруара, доживео авионску несрећу у Минхену.

Фото: ПОЛИТИКА

Енглези сматрају да им је срећа веома наклоњена

„С друге стране – која је за нас бар практично важна и поучна – Енглези сматрају да им је срећа веома наклоњена. И поред високе победе над Спартом, која је овде, уосталом једва забележена, Британци сматрају Партизана за „најслабијег међу преосталим такмичарима”. У томе се, вероватно, огледа и психолошка последица великог удара који је испадањем нашег државног тима из такмичења на светском првенству, објективно задат целокупном нашем фудбалском угледу. Али то истовремено значи да овдашња спортска јавност није припремљена за евентуално изненађење. А то је чинилац с којим Партизан може да рачуна. Али сам Мат Безби није толико безбрижан као спортска пера. Манчестер јунајтед је тим који, тренутно, није лако изненадити. После његове ураганске победе над Бенфиком, он се не само овде, већ и на континенту, сматра као устаљена, снажна и продорна екипа. Неки Енглези чак жале што он не може да заступа Велику Британију на фудбалском првенству уместо репрезентације”, пренео је наш новинар.

Фото: ПОЛИТИКА

Надметање између Партизана и Манчестера је почело где ће да се игра прва утакмица.

„Мат Безби је одмах предложио термине, с тим да се игра прво у његовом граду, а затим у Београду”, испричао је Стризовић по повратку из Кана „Политици”. „Међутим, нешто касније, неко је, изгледа, упозорио Мата Безбија на пети члан пропозиција Купа шампиона. Тај члан даје право клубу, који је у претходном колу играо прво на свом терену, да бира место играња прве следеће утакмице. И, Безби је захтевао нов састанак, и у присуству представника Уефе и Интера, изменио првобитни предлог и захтевао да се игра прво у Београду.”

Енглески првак је у четвртфиналу у Манчестеру победио Бенфику само с 3:2, а у Лисабону чак с 5:1. Партизан је у Прагу изгубио од Спарте с 4:1, а то надокнадио у Београду с 5:0.

У тој утакмици пре утакмице је победио Манчестер јунајтед. „Енглески шампион имао је право да бира где да игра прву полуфиналну утакмицу и он се одлучио да то буде – Београд”, објаснио је Стризовић у „Политици” од 23. марта.

„Црно-бели” су предложили Војводини да се због полуфинала Купа шампиона њихова међусобна првенствена утакмица уместо 17. априла одигра десет дана касније. Војводина је одбила, јер би, како је образложио њен директор Вујадин Бошков, „била присиљена да у року од недељу дана одигра три врло тешке првенствене утакмице, чије последице би могле да буду ризичне”. Да ли захваљујући и томе или не, тек новосадски „црвено-бели” су те године први пут постали прваци државе.

 „Успели смо да једну утакмицу за бодове са Астон Вилом одложимо за мај месец”, записао је Безбијеве речи приликом његовог доласка у Београд 1. априла наш новинар Коста Стаменковић, који је пренео и овакву његову процену: „Партизан има своју шансу у Београду, ми у реванш сусрету у Манчестеру.” Менаџер енглеског првака је видео 1:1 против београдског Радничког до чега је Партизан дошао с играчем мање пошто је Хасанагић искључен у 33. минуту. Изједначио је Бечејац у 76. минуту.

Генералну пробу за окршај против Манчестера Партизан је имао 9. априла 1966. на Стадиону ЈНА против Динама који је у претходном колу у Загребу до ногу потукао Црвену звезду (6:0)! „Црно-бели” су савладали Загрепчане с 2:0, а оба гола је дао Петровић, резерва која је заменила Вукелића, резерву кажњеног Хасанагића.

Уочи утакмице с Манчестером британски амбасадор у Београду сер Данкан Вилсон је приредио у својој резиденцији пријем за играче оба тима. Сусрет је почео у среду, 13. априла 1966, у 16 ч, после предигре пионира Партизана и Радничког (Б).

„Црно-бели” су победили енглеског првака с 2:0 (0:0). То је највећа победа у историји клуба.

Фото: ПОЛИТИКА

Противник није онакав каквог су видели у бујној машти

„Првих 45 минута убедили су Београђане да Манчестер јунајтед није онакав каквог су га видели у својој бујној машти. Чим су се вратили с одмора кренули су свом снагом, онако борбено и незадржљиво као против Спарте. И већ први јуриш је био плодоносан. Бечејац је добацио лопту из аута Јусуфију, овај је центрирао, Хасанагић је скочио увис, и на најбољи могући начин тако ударио лопту да Грег није могао да је стигне иако се за њом бацио”, описао је први гол „Политикин” извештач Вукадиновић, а други овако: „После фаула Криренда над Пирмајером (58. минут) лопта је добачена у средину поља, одакле ју је Васовић математички тачно избацио напред према слободном Бечејцу. Халф Партизана, који се готово неприметно увукао у Грегово царство, дочекао је лопту грудима и док је она падала на земљу, он ју је оштрим ударцем послао према голу. И овог пута Грег је био немоћан”.

Фото: ПОЛИТИКА

Безби је изјавио да је његов тим, у којем су главне звезде били капитен Шкот Лоу, најбољи фудбалер Европе 1964, Енглез Боби Чарлтон, коме је та част припала 1966, и Бест из Северне Ирске, награђен Златном копачком „Франс фудбала” 1968, подбацио, али да је „наш терен велико преимућство” у реваншу.

Фахрудин Јусуфи је тврдио да је „требало да победимо са три гола разлике”, а Бранко Рашовић „једном ногом смо већ у финалу”. Продато је 39.000 улазница од којих је, као је истакао наш лист, 15. априла) остварен рекордан приход са једне фудбалске утакмице одигране у Београду – 58 милиона динара (стајање 1.000, запад и исток 2.000 и 2.500, и ложе 5.000 старих динара).

Енглеска штампа је оценила да „Манчестер није личио на себе” пренела је „Политика” после утакмице. У реваншу је личио на себе. Партизан није дао ниједан гол, али је примио само један и ушао у финале Купа шампиона у којем је, 11. маја 1966, у Бриселу (првобитно је требало да се игра у Лисабону) изгубио од Реала с 2:1, мада је повео. Више је постигла само Црвена звезда 1991.

Аутор: Иван Цветковић (ПОЛИТИКА)