Пет година у ишчекивању титуле, 1983!

На данашњи дан, 4. јуна 1983. године, Партизан је славио у дербију 3:2 и тако направио значајан корак ка пет година чеканој титули првака државе, деветој по реду.
Пред саму утакмицу, спикер на стадиону у Хумској јавио је да је загребачки Динамо, главни конкурент, изгубио у Мостару. Како су црно-бели имали предност на табели, један бод вишка, постало је јасно да „вечити дерби“ има додатну тежину. Победа би значила и скоро сигурну титулу, после неколико лоших сезона.
Тадашњи Стадион ЈНА био је крцат. Више од 50.000 људи посматрало је утакмицу у којој је Партизан био бољи тим од почетка до краја. Звонко Варга донео је предност у 35. минуту, Драган Манце у 61. повећао вођство екипе Милоша Милутиновића, а ни гол ривала, три минута касније, није променио стање на терену.
Поново Манце, у 76. минуту, још један примљен гол у финишу, али и велика победа – 3:2, довољно за велико славље навијача Партизана.
Три кола пре краја сезоне, екипа Милоша Милутиновића имала је три бода више од Хајдука и Динама, шест више од нишког Радничког.
Те јунске вечери одлично су одиграли Смајић и Варга, сасвим добро цела екипа, а Драган Манце постигао је два гола, претходно „поломивши пречку“ при резултату 0:0.
Играли су Ранко Стојић, Миодраг Радовић (од 81. Сеад Машић), Слободан Ројевић, Александар Трифуновић, Миодраг Јешић, Љубомир Радановић, Адмир Смајић, Звонко Варга, Драган Манце, Момчило Вукотић (од 73. Зоран Димитријевић) и Џевад Прекази.
„Заслужено смо победили у великој игри и над великим ривалом. Била је то врхунска партија мојих фудбалера, од срца им честитам. Ово је прави фудбал, ово је прави Партизан,” прокоментарисао је утакмицу Милош Милутиновић, а најбољи појединац дербија, Драган Манце, био је кратак.
„Обећао сам два гола и обећање сам испунио. Оставите ме да се на миру радујем.”