Партизанов јуначки наступ у Келну!

Сјајна европска утакмица у Келну! Пишемо овај текст усред ноћи, управо смештени у „челичну птицу“ која ће Партизанову експедицију вратити из Келна у Београд, а општи утисак свих путника је да не памте да су гледали скоро европску утакмицу црно-белих која је била толико интезивна, у којој је било толико шанси (на обе стране), да је просто невероватно да је меч завршен победом Партизана са „само“ 0:1. Могло је мирне душе да се заврши са рецимо 8:7 за Партизан и да то буде логичан резултат с обзиром на све виђено.

Утакмици се литерарно враћамо тек након што истакнемо потез клуба Келна пре утакмице, потез за респект. Домаћин је организовао минут ћутања за недавно преминулог Милутина Шошкића, репрезентативног голмана који је од краја 50-их па до краја 60-их година 9 сезона бранио за наш клуб, а потом 3 сезоне и за Келн. 47.000 присутних људи на стадиону, гледајући на великим ЛЕД екранима насмејано лице нашег Шолета, није издржало у тишини већ је дугим и громогласним аплаузом приредило почасне овације преминулој голманској легенди која спаја два клуба. Капа доле људима у Келну, показали су шта мисле и шта осећају према Шолету…

Хронолошки да исписујемо минуте и сваку појединачну шансу створену ноћас у Келну испред голова Швебеа и Поповића – то нећемо, рађен је на клупском сајту уживо текстуални пренос, радили су га и новинари на многим порталима. Уместо тога, сабраћемо у првих 45 минута два апсолутна зицера домаћина (ударци главом из непосредне близине – једном у пречку, други пут срећом право у Поповића), као и још 3-4 ситуације које су биле врло опасне по нашу мрежу, с обзиром на то да се или радило о шутевима са повољних позиција, неких 10-12 или 14 метара од гола, или о гужвама и карамболима из којих је домаћин лако могао доћи до поготка. Што се нашег тима тиче, ми смо у првом полувремену, осим датог гола већ у 9. минуту (фантастичан прекид и иста таква сарадња Натхо – Марковић), једном погодили стативу (Урошевић из одбитка, након што је Дијабате на левој страни промешао одбрану домаћих и покушао из скоро мртвог угла, па се лопта одбила ка нашем капитену који је натрчавао из другог плана и опалио лопту свом силином), изузетно добру шансу је имао и Вујачић главом после корнера који се временски директно „наслонио“ на погођену стативу Урошевића, а пре оба ова описана узбуђења испред гола Немаца је Партизан имао неколико веома опасних контранапада и сваки пут су то били „вишкови“ на нашој страни (3 на 2, или 4 на 3 и слично) близу казненог простора Келна и увек је фалио прецизнији завршни пас да се створи зицер из којег би било лакше погодити него промашити….Све у свему, било је то полувреме у којем је Келн имао несумњиву теренску иницијативу, али је однос шанси био „ту негде“, односно црно-бели по том критеријуму (а он је, уз однос голова наравно, увек најбитнији) никако нису били инфериорни.

А шта тек рећи за друго полувреме? Ако је прво било интезивно и стресно (а било је), друго је онда било „ненормално“. Најпре је Келн запретио, не само са константним поседом лопте, кружењем лопте око нашег шеснаестерца и честим центаршутевима са обе стране, него и са два јако опасна шута из изгледних ситуација – сваки пут поред гола. А онда, у периоду од 61. до 64. минута, наш тим пропушта ТРИ СТОПОСТОТНЕ ШАНСЕ (!) и делује немогуће да нисмо постигли ниједан гол из тих и таквих прилика! То како Рикардо са пет метара не тресе мрежу (Урошевић га је упослио главом, а чини се да је након Рикардовог ударца главом рука играча Келна спречила да лопта оде у мрежу!), или то како је само минут касније Менигов ударац (након сјајног дриблинга, којим је „отресао“ противника и одједном био сам на 7-8 метара од гола) фантастично одбранио голман Швебе, или то како је само два минута касније тај исти голман врхунски зауставио изванредан ударац Павловића из окрета (након исто тако фантастичног пријема лопте на груди) –све то се граничи са немогућим!

Након оваквих великих, а пропуштених шанси, зебња се све више „усељавала“ у срца која куцају за црно-беле. Знамо какав је фудбал спорт, какве су његове писане и неписане законитости, колико он уме да буде окрутан… Замало да се у 77. минуту освети ноншаланција Андрадеа који је превише „царинио“, а онда и изгубио лопту тамо где се то једноставно не сме (на 20 метара од гола, у ситуацији кад су његови саиграчи већ излазили из последње линије), а у минутима иза тога је Келн све више притискао, ношен, то морамо рећи, својим сјајним навијачима. И онда стиже надокнада времена, судија показује (оправдано) чак 7 минута која ће се минимум још играти, али не би тај податак био уопште много битан да већ у првим секундама надокнаде Партизан не ствара и не пропушта свој ЧЕТВРТИ ВЕЛИКИ ЗИЦЕР у другом делу игре! Рикардо у брзој контри упошљава Андрадеа који избија сам самцат испред Швебеа, то је шанса боља од пенала, али голман Келна поново чини чудо и спречава већ виђен гол за коначну одлуку у овој „лудој“ утакмици! Како ли је након тога споро текао сваки секунд надокнаде, посебно зато што се све време играло око нашег казненог простора…Но, некако је и тај последњи секунд надокнаде истекао (уз само једно, реално велико узбуђење испред Поповића – шут са 10-12 метара преко гола) и уследила је огромна радост црно-белих победника на терену и око 1.000 навијача Партизана који су се ноћас нашли (на више локација на стадиону) међу 47.000 гледалаца на „Рајн енерги стадиону“ у Келну.

Велике честитке одличном и пре свега храбром Партизану на издању у Келну! Изаћи са два нападача на мегдан фудбалски и физички снажном Бундеслигашу који је и домаћин, па још бити конкурентан у „физици“ таквом противнику, па му још створити толико шанси (створио их је и он пред нашим голом, али то се и очекивало), па га на крају крајева и заслужено победити иако је он иза себе све време имао фанатичне, веома бучне навијаче који су испунили стадион у потпуности и навијали су непрестано све до последњег судијског звиждука – то је за сваки респект, чак и од стране оних који не воле Партизан….Али они који га воле, а до таквих нам је ипак више стало, они неће осећати само респект према својим љубимцима, већ и неизмерну срећу и задовољство да су њихови фудбалери, њихов тим, њихов клуб нашли начина да се поносно фудбалски испрсе против једне квалитетне екипе, која игра јаку националну лигу и која припада једном по свему великом традиционалном клубу.

Похвале и навијачима Партизана из Србије, али и из целе Европе, који су били на стадиону Келна и који су здушно бодрили наш тим. Није ни њима (навијачима црно-белих) било лако да се надмећу са (у позитивном смислу) разулареном немачком навијачком масом. Дочекали су свој моменат потпуне среће након завршетка утакмице, а добили су и (потпуно логично) наклон играча Партизана који су их чули током целе утакмице, а посебно онда када је било најтеже…

Партизан је сада водећи тим групе „Д“ Лиге конференције, а нови дуел против Немаца је на програму већ за седам дана – овај пут на нашем стадиону Партизана. Хоће ли навијачи Партизана препознати важност тог тренутка, тог 13. октобра? Морали би, заиста би морали… Будемо ли и тог 13. октобра дописали неки нови бод на наш досадашњи бодовни салдо – Партизан ће заиста стићи на праг свог новог „европског пролећа“, другу годину заредом… Кад да се масовно и најгласније могуће подржи свој тим него тог 13. октобра? А биће тешко свакако, немачки „јарац“ је рањен ноћас, видаће своје ране у наредних 6-7 дана и стићи ће у Београд да нам врати мило за драго… Не дозволимо му то.

Пре тога, очекује нас веома битан првенствени меч у недељу, на „крову“ против Вождовца. Притисак морања добијања оваквих утакмица биће опет на максимуму, а то је нешто на шта је Партизан одавно навикао. Утакмица се игра од 19.30 часова и циљ је само један – победа.

П.С.
Партизан је победом у Келну у своју клупску касу унео нових 500.000 € из фонда награда УЕФА, а од ноћас је и побољшао свој клупски коефицијент за наредну сезону (2023/24) за читав 1,500 бод. Како? Па тако што је за подизање коефицијента у групи Лиге конференције потребно претходно „одбранити“ два и по бода добијена за пласман у групу. Црно-бели су у претходна два кола у групи забележили два ремија (2 x 1,000 коефицијентни бод), сада је побеђен Келн (2,000 коефицијентна бода) – све укупно су освојена 4,000 коефицијентна бода, дакле одбрањена су она поменута 2,500 бода и додат је 1,500 коефицијенти бод на наш клупски коефицијент за сезону 2023/24. Он је пре ове утакмице износио 20,000 бодова а после утакмице он износи 21,500 бод. Сваки наредни реми у групи ће „дизати“ наш клупски коефицијент за 1,000 а свака победа за нова 2,000 бода.

Влада Ћујић

ФОТО ГАЛЕРИЈА: САНДИЋ ФОТО