Партизан – Queens Park Rangers 4-0, 7.11.1984.

Било је у историји ФК Партизан значајнијих утакмица од ове, одигране у 2. колу УЕФА Купа у сезони 1984/85. Ипак, овај двомеч је, због своје драматике, ушао у историју оба тима, као и историју овог такмичења као дуел за сва времена.

Те сезоне – 1984/85, Партизан је стартовао у Купу УЕФА гостовањем на Малти против нејаког Рабат Ајаx-а. Партизан је рутински савладао Малтежане са 2-0, а исти такав резултат поновио је и у реваншу, у Хумској улици. Не претерано убедљив, али сасвим сигуран пролаз у наредну рунду. А тамо је “црно-беле” чекао лондонски Qуеенс Парк Рангерс, или QПР. Тим који свакако није спадао у врх енглеског фудбала ни по чему – нити по трофејима, нити по популарности. Ипак, сезону пре тога, у којој је и изборио учешће у Европи, завршио је на 5. месту, што је било вредно поштовања. Остварити такав успех у колевци фудбала, са само 7 бодова мање од тадашњег шампиона Ливерпоол-а, није случајно. Иза QПР-а су остали Арсенал, Евертон, Тотенхам, Астон Вила, Bест Хам и још многи други реномирани клубови.

Партизан је, под командом тадашњег тренера Ненада Бјековића, на утакмицу у Лондон, тог 24. октобра 1984. отишао самоуверено, спреман да се надиграва. Показао је то током првог полувремена, када је после предности “полицајаца” окренуо резултат на 2-1. Клинчарски је изједначио, а затим је Драган Манце постигао гол о којем се и данас прича:

Нажалост, до краја полувремена QПР је успео да преокрене резултат на 3-2. Прави бродолом је уследио у наставку, чинило се као да одбрана Партизана не постоји, па су Енглези постигли још три гола! На крају, QПР – Партизан 6-2!

Резултат који је практично већ елиминисао београдске “црно-беле”. Још се памти очај легендарног коментатора Владанка Стојаковића, који је после једног од голова енглеског тима, резигниран што стрелца нико није приметио и чувао, рекао: “Па зар ја одавде са трибина треба да га видим?!”
Ево свих голова уз коментар са енглеске телевизије:

 

Ипак, Партизанова навијачка армија није пала у депресију. Неки чудан талас оптимизма обузео је заљубљенике у црно-белу боју, па је четрнаест дана касније свих 50.000 гледалаца дошло да присуствује овој утакмици. Нису били ни свесни да ће присуствовати дану за историју.
Почело је како се само пожелети може! Већ у 3. минуту Драган Манце је начео госте из Лондона. Играчи QПР-а нису ни стигли да се привикну на пакао Хумске улице, а већ су губили 1-0! Драган Манце је у паду, главом, спровео у мрежу центаршут Клинчарског са леве стране. На трибинама урнебес!

Манце је то прославио на себи својствен начин…

 

А онда је наступило затишје у головима. Али само до финиша првог полувремена. Играо се 40. минут, Звонко Живковић (о његовој улози у овом мечу нешто касније) је оборен и то је класичан пенал. Да кошмар по Енглезе буде већи, Манце прилази голману Хакеру (Петер Хуцкер), и прави потез својствен само мангупима одраслим на асфалту Земуна и Београда – узима му лопту из руку а затим љуби у образ голмана гостију и оставља га шокираним пред извођење пенала.

Одговорност преузима играч из Партизанове одбране – Драги Каличанин, који је био “човек за пенале” и не греши. Слуђивање голмана гостију је успело, Каличанин је прецизан и то је 2-0, таман колико је требало. Јурило се 4-0, па је рачуница била да се дају два гола у првом и два у другом полувремену. Ево и снимка тог пенала, као и фотографије…

На трибинама еуфорија, нико више и не сумња да ће Партизан стићи и престићи предност лондонског тима. Само је питање када. Друго полувреме је убрзо почело да даје одговор на то питање. Протекао је тек минут у другом делу игре, када лопту узима Миодраг Јешић, на средини терена граби ка голу QПР-а, и као да у моменту осећа да ривали више не знају за себе и да их треба дотући, и засипати им гол са свих позиција. Са око 30 метара популарни Јеша шаље пројектил ка голу Енглеза, “жабица” одскаче” испред Хуцкер-а, и упркос томе што је успео на моменат да укроти лопту она га прескаче и лагано улази у мрежу. Експлозија на Стадиону ЈНА, већ је 3-0!

Сада се чекао само завршни ударац. Стигао је после нешто више од сат времена од почетка утакмице. Центаршут Зорана Чаве Димитријевића у 63. минуту са десне стране, лопта прелеће групу играча оба тима али из другог плана натрчава Звонко Живковић, момак који је само три дана пре утакмице дошао са одслужења војног рока. Жиле елегантно захвата лопту главом и она је у мрежи, за тотално лудило и на терену и на трибинама! Са овим резултатом од 4-0, Партизан иде даље!

Живковић трчи ка јужној трибини, узгред, саплиће се о рекламни пано и пада, али ко мари…наставља даље и одлази у загрљај “гробарима” који су веровали у чудо. Ту настаје легендарна фотографија – Звонко Живковић у загрљају навијача на југу:

Утакмица је већ тада могла да се заврши. Qуеенс Парк Рангерс није имао снаге за било шта. Мало је рећи да су били шокирани. Тек пред крај утакмице имали су један ударац ка голу, али је Фахрудин Омеровић зауставио тај шут. Славље је могло да почне…

Остварена је легендарна победа. Победа која формално није значила много – није донела трофеј, али је начин на који је остварена ушао у легенду, у историју фудбала и историју Партизана. Та утакмица је “лична карта” Партизанове игре која га краси кроз деценије – храбро, нападачки, на све или ништа.

Сутрашње новине су писале о великом подвигу “парног ваљка”. Наслов из “Вечерњих новости” – “Четворка за вечност” је вероватно и најбољи сиже ове утакмице. Ту “четворку” и данас, после скоро три деценије, са радошћу помињу сви којима је Партизан у срцу:

Није занемарена огромна улога Партизанове публике, јер подршка навијача је учинила да из глава играча нестане и последње зрно сумње у коначан успех:

Ову легендарну победу остварио је цео тим. Свако је дао од себе максимум и тешко је издвојити јунака утакмице. Да ли је то Драган Манце који је на најбитнијим утакмицама био најбољи и који је учинио што се очекује од центарфора – први начео госте? Или можда асистенти Клинчарски и Димитријевић, стрелци Каличанин, Јешић, Живковић? Не, победио је цео тим. Ипак, новине су наглашавале, с правом, улогу Звонка Живковића који је три дана пре утакмице војничку униформу заменио црно-белим дресом, одиграо маестралну утакмицу и својим голом сахранио све наде Енглеза:

А ево и свих играча који су остварили ову победу за памћење:

Нажалост, два актера ове утакмице више нису међу нама – Драган Манце (погинуо само 10 месеци после ове утакмице) и Зоран Чава Димитријевић, који је преминуо 2006. године.

Ова утакмица је ушла у историју Купа УЕФА, као највећи преокрет у историји овог такмичења, као и Лиге Европе која је наследник Купа УЕФА!

У избору канала “Еуроспорт” утакмица Партизан – QПР 4-0 је проглашена за једну од најбољих 100 утакмица у историји фудбала! Нашла се на 70. месту:

Више на овом линку: http://uk.eurosport.yahoo.com/26092009/58/top-100-greatest-matches-70-61.html 

Била је то прича о једној од највећих утакмица у историји Партизана, поткрепљена видео-снимцима и фотографијама. Надам се да сте сви ви који сте присуствовали овој утакмици освежили сећање, мада, зар се овакав меч може заборавити?

Постед бy Александар Павловић