Први меч у историји Купа шампиона

Спортинг – Партизан 3:3 (1:1)

Estádio Nacional (Лисабон), 4.09.1955.

Почетак у 17.00 ч

Гледалаца: 40.000.

Судија: Edouard Harzic (ФРА).

Стрелци: 1-0 (Martins 14′); 1-1 (Милутиновић 45′); 1-2 (Милутиновић 50′); 2-2 (Quim 65′); 2-3 (Бобек 73′); 3-3 (Martins 78′).

– Нападач Спортинга Јоао Маrtins је постигао први гол у историји овог такмичења.

Sporting CP

Carlos António do Carmo Costa Gomes; Manuel António Caldeira, Manuel Passos, João José Galaz; Armando Barros, Júlio Cernadas “Juca”; Joaquim Almeida “Quim”, Manuel Vasques, João Batista Martins, José António Barreto Travassos, Hugo Dias.

Trener:  Scopeli

ФК Партизан

Славко Стојановић; Чедомир Лазаревић, Бранко Зебец, Бруно Белин; Божидар Пајевић, Ранко Борозан; Првослав Михајловић, Милош Милутиновић, Марко Валок, Стјепан Бобек, Антун Херцег.

Тренер: Александар Томашевић

Реванш меч (Београд, 12-10-1955): ФК Партизан – Sporting CP 5:2 (2:0)

1-0 (Милутиновић 15′); 2-0 (Милутиновић 29′); 2-1 (Wалтеr 49′); 3-1 (Милутиновић 64′); 4-1 (Милутиновић 74′); 4-2 (Wаlтеr 77′); 5-2 (Јоцић 88′)

Четвртог септембра давне 1955. године почела је историја данашње Лиге шампиона, а први меч одигран у њеној историји је био меч Спортинга и Партизана. Тада је ово такмичење основано под називом – Куп шампиона.

Десило се то на данашњи дан, пре тачно 63 годинe.

Ово горе су само сувопарни фактографски подаци, а оно што памте сви који воле Партизан и што остаје златним словима уписано у историју Партизана и Купа шампиона је чињеница, да је Партизан први учествовао од наших клубова и приде одиграо прву утакмицу у престижном европском такмичењу, које је данас постало, малтене, религија.

Како се дошло до идеје за оснивањем Купа шампиона?

Целу причу је иницирао чувени француски лист “L’Equipe” иритиран у то време писањем британске штампе да Енглези имају најбољи тим на свету Вулверхемптон (чувени “Вукови”), који је тада као првак Енглеске. Одиграо је пар пријатељских мечева са великим континенталним екипама као што су Хонвед (са Пушкашем, Кочишом, Цибором, Хидегкутијем…), Спартаком из Москве, Виеном из Беча (Ханапи, Хапел…) и победио их. Пуни себе, Енглези су сматрали да су они као колевка фудбала најбољи и да немају потребе да играју са екипама са континента, па тако нису ни учествовали на првом Купу шампиона.

– Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир – изрекао је уредник  ‘L’Equipe’, Габријел Ано.

Људи из L’Equipe су затражили медијску подршку од неколико тадашњих великих спортских листова у реализацији своје идеје, а међу њима, без лажне скромности, први је био и наш “Спорт” (додељивао је пехар најбољем стрелцу) уз такве великане писане речи, као што су “Gаzzетта деllо Sporт” из Милана, “Маrcа” из Мадрида, “А Bolа” из Лисабона и “Еl Мundo deportivo” из Барселоне. Власник L’Equipe, г-дин Жак Годе и главни уредник Габријел Ано, окупили су председнике тадашњих водећих клубова у Европи (међу њима и Партизана) на састанку у УЕФА 2. марта 1955. и добили од њих подршку да се оснује Куп шампиона Европе.

Жак Ризвик, Аноов колега, изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајено за то време, а све у сврху тога, да би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице. Право преноса добиле су телевизије које прате клуб из своје земље, као и најважније спортске новине.

У томе им је највише помогао покојни председник Реал Мадрида, Сантиаго Бернабеу и 21. маја 1955. донета је одлука да такмичење почне у септембру исте године. Договорено је да по правилнику учествују само шампиони свих европских земаља, али је наш Партизан, иако те године није био првак Југославије (Хајдук први, Партизан пети) добио вајлд карту да учествује, јер је био третиран од свих тадашњих стручњака, као један од 5 најбољих тимова Европе.

Историјски први меч је завршен нерешено 3:3, а у реваншу 12. октобра 1955. на стадиону ЈНА, Партизан је прегазио Спортинг са 5:2 (2:0) головима Милутиновића 4 и Јоцића, док су за госте стрелци били Валтер и Травасош. Судио је Донко из Мађарске, а присутно је било 25.000 гледалаца.

 

После Спортинга, Партизан је у 1/4 финалу вољом жреба налетео на Реал из Мадрида и одиграо две историјске утакмице за памћење.

У Мадриду 25.12.1955. Реал је победио са 4:0 (3:0), али је судија Харциг поништио Милутиновићу 2 регуларна гола. Касније се председник Реала Бернабеу извињао Партизану за “тешку крађу”, а у реваншу 29.1.1956. по ледом и снегом окованом стадиону ЈНА, Партизан је декласирао славни Реал и победио са 3:0 (1:0), уз стативу Херцега у последњем минуту и још један регуларно поништени гол. Голове су постигли Милутиновић 2 и Боба Михајловић. Судио је, нека и то буде забележено, Гулде из Швајцарске.

Да је тада Партизан прошао даље, можда би се историја променила и не би Реал освојио тада први Куп шампиона и касније још 9 трофеја. Кажем, можда, али нажалост то је историја…

Историја такође бележи, да је први стрелац првог Купа шампиона, био легендарна “Плава чигра” Милош Милутиновић са постигнутих 7 погодака.

Погледајте сегменте са првог меча Купа шампиона Спортниг – Партизан.

НАЈВЕЋИ УСПЕСИ И ТРОФЕЈИ

ШАМПИОН

27

ПУТА

ПОБЕДНИК КУПА

16

ПУТА

ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ

1966.

ГОДИНЕ

СРЕДЊЕЕВРОПСКИ КУП

1978.

ГОДИНЕ