Ни велики Манчестер није могао ништа у Хумској

То што су у оно време можда били и најбољи европски тим и што су у Београд дошли са улогом фаворита није много помогло фудбалерима Манчестер јунајтеда 13. априла 1966. године. Јер, те сезоне стадион ЈНА је био неосвојив.

Бедем југословенског фудбала, утврђење које не да није било могуће срушити, већ ни окрњити једним постигнутим голом.

Француски Нант је из Хумске испраћен са два гола у мрежи, Вердер са једним више, затим је Спарти „спаковано” пет комада након оних 4:1 у Прагу, да би гости из Велике Британије били почашћени са две лопте у мрежи. Први је дао Мустафа Хасанагић у 46. минуту, а други Радослав Бечејац 12. минута касније.

Постигао је Муја и други гол на тој утакмици пред 50.000 навијача, тада седми у Купу европских шампиона те године, али је арбитар Ченчер из Немачке поништио. Како и зашто то само он зна.

Истина, енглески тим је у првом полувремену би бољи тим, имао је добре прилике, а најбољу Денис Лоу који је са пола метра промашио празан гол. Односно, крајње прецизно речено, погодио је пречку.

Али у дрогом периоду игре виђен је много конкретнији Партизан, а оба стрелца су имала по још једну прилику да затресу мрежу збуњених гостију из Манчестера, па је на крају остало 2:0 за екипу тренера Абдулаха Гегића.

– У другом делу игре Партизан је загрмео из свих топова! То је поново био онај тим који одушевљава и узбуђује, који доноси радости и највећа славља. Безбијеве бебе су добиле праву лекцију, почев од спортске фернесе, до голова. Изванреда игра црно-белих у другом полувремену донела је заслужену победу, али треба рећи да је искоришћена само половина онога за шта се шанса указала. После вођства од 2:0, Бечејац и Хасанагић имали су много повољније прилике него што су биле оне из којих су постигли голове. Да је и то искоришћено, Партизан је већ јуче могао да буде први финалиста Купа европских шампиона – извештавале су са тог сусрета „Вечерње новости”.

У поређењу са именом противника била је то огромна предност, у поређењу са виђеним на терену стадиона ЈНА недовољна, али на крају, кад се после реванша на „Олд Трафорду” подвукла црта, била је сасвим довољна за пролаз у велико финале Купа европских шампиона.

Они који су тог априла 1966. године савладали, како су сами признали, бољи тим од себе самих били су Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић и Пирмајер.