Необични дресови Партизана

Летња пауза после заиста стресне али и тријумфалне сезоне, право је време да објавимо и неку ,,лакшу” причу, попут ове. Решили смо да извршимо ретроспективу необичних дресова Партизана кроз историју. Наравно, у овај избор нисмо укључили мање или више стандардне дресове који су у духу Партизанових клупских боја и визуелног идентитета. Дакле, било је занимљивих пругастих (црвено-плавих, касније црно-белих) или једнобојних мајица и дресова (белих, плавих, црвених, црних), али ми ћемо се задржати само на онима који су одступали од уобичајених решења.

1. дрес из 1952.

За овај дрес се везује финале Купа Југославије из 1952. када је Партизан декласирао Звезду са 6-0. Ипак, недовољно је познат навијачима. На првој слици вероватно не примећујете ништа необично, па смо одабрали и ову слику Минде Јовановића јер на најбољи начин показује дизајн. Не знамо да ли је дрес набављен током Партизанових наступа на ,,Фестивалу Британија”, али није искључено, тим пре што је дрес идентичан онима који су носили Астон Вила и Вест Хем – црвено тело дреса и плави рукави.

2. пола плави – пола црвени, 1953.

Овај дрес је ушао у историју јер је управо у њему Партизан нанео најтежи пораз Црвеној звезди у историји београдског ,,вечитог дербија”. Тог 6. децембра 1953. Партизан је растурио комшије са 7-1. Али то није разлог зашто се нашао у овом избору, већ што је реч о једноставном а изузетном дизајну. Дрес уздужно подељен на две половине, плаву и црвену, нешто слично дресу Базела. Нема сумње да би овај дрес и данас, када би био урађен у неком ретро-издању, наишао на сјајан одзив код Партизанових навијача.

3. ,,Ривер плејт” дизајн, 1954.

Ако за први дрес само можемо да претпоставимо да је купљен у иностранству (Енглеска, 1951.) онда око овог нема никакве сумње. Часопис ,,Футбал” је навео да је овај дрес купљен у Буенос Аиресу, током Партизанове турнеје у Јужној Америци на крају 1953. и почетком 1954. године. Премијера дреса била је у априлу 1954. против Работничког (8-0), а часопис чак и описује дрес као бели са црвеном лентом. Очигледно, дрес је био идентичан дресу аргентинског великана Ривер Плејта.

4. бели са попречним црним пругама, 1960.

У пролеће 1959. Партизан је прешао на црно-беле боје, а први необичан дизајн дреса је овај из лета 1960. године, који је ношен повремено у наредних неколико сезона. Бели дрес, црни оковратник и две попречне црне пруге – реткост у историји Партизана.

5. ,,Коринтијанс” дизајн, 1972/73

Лето 1972. је био период када је лансиран још један необичан дрес Партизана. Да ли је и ова гарнитура купљена током Партизанових турнеја по Јужној Америци почетком седамдесетих – није нам познато, али дрес неодољиво подсећа на бразилски Коринтијанс. Црна основа дреса са белим танким пругама. Дрес је повремено ношен у сезони 1972/73.

6. ,,Рагби” дизајн, 1974/75

Овај заиста несвакидашњи дрес са попречним црно-белим пругама (као у рагбију) је своју премијеру имао 7. децембра 1974. на утакмици 17. кола Прве савезне лиге између Партизана и Динама. То је био и једини такмичарски меч на којем је овај дрес био у употреби. Није наишао на одушевљење код навијача (подругљиво назван ,,робијашки”), па је после тога ношен само на пријатељским утакмицама, као што је ова између Ријеке и Партизана на Купу Горњег Јадрана, почетком 1975.

7. ,,Спортов” пругасти, 1978/79

Фото: партизан.рс

Од јесени 1978. београдски ,,Спорт” постаје званични Партизанов снабдевач опремом, а први дрес био је прилично необичан. Наоко пругасти, али те спољне пруге су се кривиле ка раменима. Не баш сјајно решење, тако да је од наредне сезоне Партизан добио дресове стандарднијег дизајна и без тих новотарија.

8. бели ,,Спортов” дрес са црном попречном пругом, 1982.

Ово је дрес који међу многим навијачима Партизана незванично важи за најлепши. Оно што већина млађих навијача не зна, то је да је овај дрес био део редовног програма ,,Комбината Спорт” који је у то време био Партизанов технички спонзор, да је ношен само на шест и по такмичарских утакмица, као и да су исти овакав дрес, само у својим бојама, носили Сарајево, Будућност, Челик и винковачки Динамо. Ова београдска фирма није могла да се носи са ,,Адидасом” или ,,Пумом”, али је била сасвим респектабилан произвођач спортске опреме. Њихове дресове су чак носили и многи страни клубови, а као најпознатије издвајамо Хонвед и Динамо Тбилиси. Вратимо се дресу Партизана. Своју премијеру овај дрес је имао 24. октобра 1982. у првом полувремену антологијске утакмице Динамо – Партизан 3-4, на Максимиру. У другом делу игре Партизан је носио другачији дрес, отуда она половина утакмице. Укупно, овај дрес је ношен на две куп утакмице и четири и по првенствене, укључујући и дерби са Звездом на њеном терену. Са крајем 1982. завршава се и сарадња Партизана и ,,Комбината Спорт”, па је и овај дрес отишао у историју, или боље рећи – легенду.

9. ,,Воkадо”, два дреса из 1990.

У низу необичних дресова Партизана, ниједан не може да се пореди са два дреса швајцарског произвођача ,,Воцадо”, чији је власник био човек с наших простора. Дозвољавам себи као аутор текста да ову срамоту од дизајна прогласим за дрес недостојан Партизана, његове историје и фудбала уопште. И у погледу дизајна и у погледу квалитета. Линије укосо, квадрати и ромбови на дресу, превелике крагне, рукави на 3/4…да зло буде веће, ова дизајнерска наказа од дреса (иако ми је тешко за било који дрес Партизана да напишем овако нешто) је постојала у две сличне варијанте. На једној су коришћене линије, ромбови и квадрати, а на другој само линије, шире и уже. Успевали су и немогуће – да на десну страну груди ставе грб, а на леву свој лого!? Касније је ..Воцадо” направио пристојније дресове, али касно – катастрофа се већ десила. Осим Партизана, овај ,,реномирани” произвођач облачио је и екипе Пролетера, Спартака, Чукаричког и Вележа, и сви ти дресови су били слични као јаје јајету, са минималним изменама. Било – не поновило се. Ипак, ако по нечему добром треба да се упамти ,,Воцадо”, онда је то чињеница да су после 32 године вратли црвено-плави дрес у употребу, као резервни, и то на утакмици Купа УЕФА на Малти (Хибернианс – Партизан 0-3).

10. ,,Нике”, 1996/97

Лета 1996. амерички ,,Нике” постаје званични технички спонзор Партизана, и стиже и први дрес. Решење из редовне понуде, исти овакав дрес али у својим бојама, носио је и Минхен 1860. Ипак, овај дрес је ношен на тек неколико такмичарских утакмица, заменио га је класични пругасти. Исти добављач је после неколико година паузе вратио у понуду и резервни дрес, али не црвено-плави већ бордо-плави.

11. ,,Нике”, 1998/99

Фото: партизан.рс

Још једно атипично решење од ..Нике” – а. Дрес са белим рукавима и пругама на већем делу тела. Пруге су биле оивичене танким црним линијама, а приметан је био и компромис са званичним спонзором, чији је лого био плаве боје, па су тако и детаљи на оковратнику и ,,ранфлама” били у плавој боји. Ти плави детаљи су били једина замерка овом дресу који је, лични је утисак, много лепше изгледао уз бели шорц и чарапе. Пратила га је такође и бордо-плава варијанта, а у овом дресу су одигране неке од легендарних утакмица Партизана: Њукасл, Ријека, Лацио…

12. ,,Каппа”, 2007/08

Фото: партизан.рс

Тешко је проценити да ли се овај дрес може сматрати пругастим, пре свега због заобљених белих пруга на врху. Врло необичан дизајн италијанске фирме, и не баш у духу Партизанове опреме. Ипак, уз овај дрес Партизан је освојио ,,дуплу круну” у сезони 2007/08.

13. ,,Нике”, 2016/17

Фото: партизан.рс

Завршавамо овај преглед са фирмом ,,Најк” и тек минулом сезоном. Дрес из редовног програма америчке компаније за екипе са пругастом опремом. Ако нас питате за дизајн – превише експериментисања, дрес нити је пругасти нити је једнобојни. Ипак, чињеница да је у њему Партизан, после елиминације из Европе и очајног старта у шампионату, успео да под вођством Марка Николића од 3. кола дође до ,,дупле круне”, сврстава га апсолутно у један од најдражих икада.

То би био наш преглед. Овде нисмо уврстили неке од такође занимљивих дресова, као што су први црни дрес из 2000. године (,,НААИ”), па пругасти дресови са широким штрафтама с почетка седамдесетих, као и ћитава палета сивих и црних из протеклих неколико година. Ипак, неке од њих приказујемо у овом колажу, надајући се да вам је ова ретроспектива била занимљива.

Аутори:
Александар Павловић
Игор Тодоровић Згро

Ако преузимате текст са блога, очекујемо да наведете извор – “Црно-бела носталгија”. Хвала!

Постед бy Александар Павловић