
На данашњи дан, Партизан је освојио две титуле првака, занимљиво, обе озваничене тек касније, одлукама суда. Црно-бели су, одлуком руководства тадашњег ФСЈ са Славком Шајбером на челу, остали без два наступа у Купу шампиона, али је неправда, касно, ипак исправљена, па су уписани 10. и 11. трофеј у првенству државе.
После победе у Загребу, седам дана раније, у последњем колу сезоне 1985/86. на Стадион ЈНА је стигао сарајевски Жељезничар. У исто време Сарајево је било домаћин Црвеној звезди, а обе утакмице завршене су идентичним резултатом, 4:0 за екипе из Београда, головима Живковића, Смајића, Варге и Пантића. И- то је било довољно, Партизан је имао за гол бољу гол-разлику и у Хумској се славило.
Тешка сезона, која је почела трагичном погибијом Драгана Манцеа, у којој је екипа од 15. до 24. кола изгубила чак пет утакмица, крунисана је великом победом.
Последње коло је, дан касније поништено, сви клубови осим Партизана, играли су поново своје мечеве, па је титула, бар тренутно, додељена Звезди. Тек 13 месеци касније лакрдија је завршена, Партизан је 29. јула 1987. године постао шампион у сезони 1985/86.
У међувремену, баш 14. јуна 1987, још једном је Партизан заслужио пехар. У последњем колу те сезоне 1986/87, у Хумској је гостовао Динамо из Винковаца. Партизан је победио резултатом 5:0, али је на табели, захваљујући казни за црно-беле, први био Вардар. Два гола постигао је Горан Стевановић, по један Миодраг Бајовић, Ђелмаш и Ђуровски.
Да иронија буде потпуна, Партизан је и уз казну од шест бодова, на табели која је до одлуке суда била важећа, имао само бод мање од Скопљанаца.
Иако је табела показивала нешто друго, на стадиону је титула прослављена. Данас је једна од 27, колико црно-бели имају, а тог лета, 1987. године, имала је посебну тежину.
Пратите нас!