Мујо, срећан улазак у девету деценију!

Црно-белу опрему је задужио са 20 година, као перспективни фудбалер локалне екипе ФАП из родног Прибоја, а Хумску напустио кад му је било 29, и то као најефикаснији фудбалер у 24 године дугој историји Партизана. За тих осам година, у периоду од 1961. до 1969 године, Мустафа Хасанагић је одиграо 337 утакмица и постигао 355 погодака за наш клуб.
А данас, кад прославља јубиларни 80 рођендан, он је и даље најпродуктивнији центарфор којег је Партизан икад имао, јер нико после њега у личној статистици нема већи број постигнутих голова од броја одиграних утакмица.
Током његовог боравка у клубу окитили смо се са три титуле шампиона државе (1962,1963, 1965), и оно што је можда и најважније, био је предводник навале Партизана која је 1966. године стигла до финала Купа европских шампиона. Те године је у најјачем европском такмичењу постигао шест погодака и поделио друго место на листи стрелаца са легендарним нападачем Манчестер јунајтеда Џоном Конелијем. Иначе, реванш меч полуфинала против „црвених ђавола“ одигран је у Енглеској баш на данашњи дан, кад је домаћи тим славио резултатом 1:0, али због дупло веће победе у Београду Партизан је прошао даље, а Хасанагић добио један од најлепших поклона у животу – пласман у велико финале.
Због повреде кичме 1968. године није био део репрезентације Југославије на Европском првенству у Италији где је заузето историјско друго место, а због учесталих повреда каријеру је завршио са 30 година као фудбалер швајцарске екипе Шо де Фон са забележених, за његове квалитете, скромних пет наступа за националну селекцију.
Иако висок 180 цм, памти се његова невероватна скок игра у којој је био апсолутно доминантан, али навијаче је, ипак, највише увесељавао оним својим пријемом лопте на груди и потом волејом у гол противника. Левом или десном ногом, за њега је било свеједно. Тако је било и голманима, јер нису знали како да га зауставе.