Легенда живи!

Године пролазе, околности се мењају, али за сваког навијача Партизана 03. септембар је најтужнији дан у години, и тако је већ 36 година.

Да, толико је прошло од оног тренутка кад је тадашњи тренер Ненад Бјековић прекинуо тренинг и првотимцима изговорио најболније речи у историји нашег клуба:

– Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен!

Није то било лако ни изговорити ни чути. Сви су плакали, и играчи, тренери, врло брзо и навијачи кад се тужна вест раширила некадашњом Југославијом. А како и не би кад је Драган Манце са својих нешто мање од 23 године био централна фигура у нашем тиму, неко кога су због препознатљиве енергије, пожртвованости и оданости црно-белим бојама присталице нашег клуба обожавале, а то чине и дан данас.

Манце је толико посебан у историји Партизана, толико непревазиђен и толико уникатан, да нико за ове три и по деценије након његовог прераног одласка није ни покушао да ископира његов начин прославе гола. Јер, клизање на коленима са рукама стиснутим у песнице и високо подигнутим у ваздух нешто је што припада само њему и то се нити може, а још мање сме ископирати.

Манце је икона, личност која је нераскидиво везана за Партизан и фудбалер који је могао све, а није имао довољно времена да то и докаже, па је остало записано да је у дресу нашег клуба одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола. Блиставу каријеру је заувек зауставила ужасна саобраћајна незгода на новосадском аутопуту, где и данас стоји спомен плоча и порука коју навијачи Партизана заувек носе у срцу – легенда живи.

И живеће заувек.