Клуб 200

За њих се зна да су своје срце дали за Партизан, не само по чаробном броју утакмица, који у овом тренутку бележи број преко 200, већ пре свега срчаношћу и борби на терену.

Они су Владимир Стојковић, Милан Смиљанић и Мирослав Вулићевић.

---

Владимир Стојковић (216)

− Прва утакмицу само три  дана по мом доласку у Београд и потписивању уговора са Партизаном била је са екипом Хајдука из Куле, када је Клео дап гол маказицама са шеснест метара. То је за мене утакмица коју ћу памтити читав живот, јер је тих дана владала нека чудна атмосфера, велики набој и ишчекивање спортске јавности како ће све изгледати на стадиону и терену  када истрчим своју прву утакмицу у црно-белом дресу. Емоције су у том тренутку биле помешане, неки и страх  и адреналин. Али било ми је драго јер, не само да смо победили  на мом дебију, већ је остао упамћен  и тај прелеп гол Клеа. Тада је већ све слутило да ће ме Гробари прихватити.

Моја 100. и 200.утакмица?

− Ту стоту и двестоту сам после почео да гледам као сваку другу. Али утакмицу коју бих морао да бирам поред свих лепих утакмица, оних првенствених код Салета Станојевића, уз много лепих дербија и позитивних резултатата, па потом код Ђуке и сада код Бате (прим.аут Мирослав Ђукић и  Зоран Мирковић) ипак би била Тромсо код Вермеза (прим. аут Владимир Вермезовић). Тада смо ушли у Лигу Европе голом Ивана Иванова из  прекида  у 75. минуту, када сам подигао мајицу коју сам посветио мајци Коси, која је умрла на претходној реванш  утакмици квалификација у Валети. Тај пролаз у Лигу Европе сам њој  посвети уз мајицу са њеним ликом, коју је читав стадион и јавност видела у том тренутку.

---

Мирослав Вулићевић (211)

− У Партизан сам дошао децембра 2013. године код шефа Марка Николића. После неколико пријатељских утакмица које смо одиграли на припремама у Турској, које наравно нису за заборав, уследила је она  свима увек најважнија прва званична у првенству. Сећам се да је била баш против екипе Радничког из Крагујевца. То је ипак био мој  деби пред Гробарима, када желите да се покажете у што бољем светлу и оправдате и поверење као појачање. Када се завршила, уз то победом, као да ми је пао неки терет са леђа.

Моја 100. и 200.утакмица?

− Судбина је хтела да 100. утакмица буде против екипе Јавора из Ивањице клуба у којем сам провео значајне фудбалске године. Искрено, 200.се и не сећам, али одиграти 200 утакмица у црно-белом дресу ме чини посебно срећним и поносним. Толико клинаца машта да одигра барем једну утакмицу за Партизан, а ето, ја сам их одиграо преко 200. Када говоримо о омиљеној, тешко их је издвојити. Ипак, сигурно је најупечатљивији мој први дерби. Толико сте тога чули о вечитом дербију и сада је ред дошао да ви будете део те фудбалске светковине. Заиста нисам могао бољи дебитантски дерби да пожелим. Играо се на нашем стадиону, где је атмосфера као и увек била до усијања. Наш противник није искористио два пенала и онда ја асистирам  за победоносни гол у 90.минуту игре! Уз дерби ту су и европске утакмице од велики важности за клуб – Јанг Бојс за пролеће у Европи и Стеауа у Букурешту и мој први гол у дресу Партизана.

---

Милан Смиљанић (230)

− За мене је свака утакмица у дресу Партизана светковина и утакмица која је уписана великим словима од првог дана када сам званично дебитовао у првом тиму са 17. година на утакмици против Сутјеске у Београду. Стога нерадо издвајам и бројим исте,  јер је за мене сваки дан проведен у овом клубу, енергија, атмосфера и пријатељи нешто што је уткано у свака моју ћелију. Да ли била прва, стота, двестота, увек подједнако важна и милија од сваке иностране. Али ако баш издвајам, то је против Андрлехта у Бриселу и поновни пласман у Лигу шампиона, и наравно,  сваки вечити дерби. То је за мене увек посебан жар и енергија као првог дана када сам крочио у Хумску.

 

Биљана Обрадовић