Danilo Pantić je centrirao, Bojan Ostojić glavom loptu sproveo u mrežu, a kapiten Saša Ilić u svom poslednjem zvaničnom susretu u dresu Partizana podigao pehar namenjen pobedniku nacionalnog Kupa.
Njegov 7. u karijeri, a 16. u klupskoj istoriji.
Bilo je to 23. maja 2019. godine kada su fudbaleri našeg tima predvođeni trenerom debitantom, Savom Miloševićem, u finalu bili bolji od Crvene zvezde i osvojili, za sada, poslednji pehar u ovom takmičenju
– Plan i dogovor je bio da kod prva dva prekidaostanem na centru kako bih sprečio eventualnu kontru rivala, a da u protivnički šesnaesterac ide Slobodna Urošević. I tako je bilo kod prvog prekida, ali sam mu kod drugog rekao: „Čaki, ajde ti ostani pozadi, idem ja napred“ i on se složio– kaže Ostojić i priseća se zanimljivog razgovora sa prvotimcem protivničkog tima:
– Otišao sam u kazneni prostor i stao pored Filipa Stojkovića koji me je zbunjeno pogledao i pitao:„Šta ćeš ti ovde? Pa, mi imamo informaciju da ti ostaješ pozadi“. Ali eto, nas dvojica smo se našli jedan pored drugog, borili se za poziciju i ja sam na sjajnu loptu Danila Pantića uspeo da zatresem mrežu. Bio je to 14. minut, imalo je do kraja mnogo vremena, ali smo uspeli dasačuvamo stečenu prednost.
Ostojićuje uoči tog meča kapiten Saša Ilić, kao zahvalnost od kluba uručio uramljen dres sa brojem 99, budući da je upravo finalni meč bio njegov devedesetdeveti u crno-belom dresu. Pretpostavljalo se da će to biti njegov oproštaj, ali on je, evo, i pune dve godine nakon toga deo partizanove porodice.
– Dugo nisam bio u prvom planu, preko godinu dana i vratio sam se tek nakon dolaska Save Miloševića kojem sam zahvalan na šansi koju m je pružio, a mislim da sam sei njemu i klubu odužio na adekvatan način. S druge strane, iako znam da možda zvuči kao fraza, meni je svaki trofejpodjednako važan i nije mi toliko bitno što sam baš ja bio strelac. Najiskrenije rečeno, mnogo značajnije mi je to što je Saša Ilić ostvario pobedu u svom poslednjem nastupu za Partizan. Nekoliko dana ranije mu je priređen oproštaj u Humskoj na meču protiv Proletera, a u finalu Kupa je ušao u finišu meča i na kraju, po ko zna koji put kao kapiten Partizana podigao trofej. On je zaslužio da se na takav način završi karijeru.
Saša Ilić je na toj utakmici ušao u 90. minutu, a kapitensku traku koju je do tada nosio golman Vladimir Stojković na ruku mu je stavio upravo Bojan Ostojić. Kao znak poštovanja i divljenja za sve što je uradio za Partizan.
Naravno, posle velike pobede i četvrtog uzastopnog osvojenog trofeja u ovom takmičenju, prvotimci su u jednom lokalu na Zemunskom keju priredili veliko slavlje, ali na njemu dugo nije bilo onog ko im ga je omogućio.
Svaki igrač ima neki svoj ritual, a ja bez obzira na ime protivnika, rang takmičenja ili važnost utakmice obavezno odmah po okončanju utakmice dva puta pogledam snimak celog meča. Tako sam i posle tog finala, tako da sam na proslavu osvojenog trofeja otišao tek negde oko 03.00 uveče – kroz smeh se priseća Ostojić.

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE