Из историје Партизана…

Фудбалери Партизана налазе се на припремама у Турској, где играју и тренинг мечеве, а некада у педесетим, шестдесетим, па чак и седамдесетим, Партизан је ишао на припреме у Јужну Америку, где је у зимској паузи тренирао и играо на турнирима у земљама Јужне Америке. Партизан је од почетка педесетих година имао „свог” менаџера, господина Јулијуса Украјинчека, који је дуги низ година водио Партизан на све те турнеје по разним земљама, а зими обавезно у Јужну или Средњу Америкуу тачније у топлије крајеве.

Ту се Партизан састајао са изузетно јаким тимовима, што из тих земаља, што и са многим европским екипама које су такође тада долазиле на припреме. Партизан као клуб великог реномеа из претходних 20 година, од почетка педесетих, играо је доста утакмица по земљама Јужне Америке, остварио велики број победа и изванредних резултата, па је увек био радо виђен и гледан гост.

Један од таквих турнира је био и чувени Пентагонал турнир (5 тимова) у Мексику 1970. године. Ово је Партизану било друго учешће на овом турниру, а на првом 1964, године заузели су 4. место. Овај турнир 1970 године је био увертира светског првенства, које је на лето те 1970. требало да се игра у Мексику, па је због тога за њега владало огромно интересовање.

На почетку летње сезоне 1969/70. Партизан је освојио прву летњу Лигу шампиона коју су играли дотадашњи шампиони Југославије − Партизан, Ц. звезда, Динамо, Хајдук, Сарајево и Војводина и почео је првенство као фаворит. Екипу је са клупе водио чувени Стеван Ћеле Вилотић. Није му се дало да направи неки већи успех са тим тимом, иако је кренуо силовито победама против Олимпије и Војводине у Новом Саду, али је одна на ЈНА стигао нови прволигаш Раднички из Крагујевца и шокирао те вечери све присутне победом од 1:4. Ту се веч задрмала фотеља популарног чика Ћелета, али је наставио да води тим. Но, уследили су у наредним колима и порази од Динама, Жељезничара и Вележа (у Београду), па је у новембру смењен и на његово место је постављен друга легенда Партизана – Кирил Џина Симоновски. 

Симоновски је мало стабилизовао екипу и одвео је у Мексико на зимске припреме где су још учествовали − Спартак из Трнаве (тадашњи шампион Чехословаче), Ботафого, репрезентација Мексика и  Чивас Гвадалахара (тадашњи шампион Мексика).

Турнир се играо по систему свако са сваким, а први меч Партизан је одиграо 15. јануара 1970. на Стадиону Ацтека пред 30.000 гледалаца против Спартака из Трнаве и завршен је нерешено, 1:1. Партизан је повео голом Данета Петровића у 55. минуту, а изједначење Спартаку је донео Швец у 80. минуту. У самом финишу дошло је до инцидента и том приликом су искључени Хошић и Катић из Партизана и чувени Јозеф Адамец из Спартака. 

Следећи меч Партизан је одиграо против Чивас Гвадалахаре. Домаћи су први повели голом Хераде у 17, а Партизан је головима Бајића у 76. и Бјековића у 85. минуту, победио са 2:1. Партизан ни овај меч није дочекао у комплетном саставу − искључени су Михајловић и Ђорђић, па је Партизан пуних 37 минута играо са два играча мање, што га није спречило да победи! Искључење двојице играча био је моменат који је определио публику (а било је 50.000 гледалаца) да почне да навија за ослабљени Партизан. 

Следећи меч црно-бели су одиграли против репрезентације Мексика, 29. јануара 1970, пред чак 65.000 гледалаца. Утакмица је завршена 1:1.  Домаћин је повео голом Галинда, а исти играч је својим аутоголом донео изједначење Партизану у 83. Овим ремијем, Партизан је и дефинитивно обезбедио најмање треће место, са шансама да на крају заузме прво или друго!  

Првог фебруара Партизан је савладао славни Ботафого са 1:0 и тиме освојио Турнир Пентагонал, пошто су претходно репрезентација Мексика и Чивас Гвадалахара  одиграли нерешено, 2:2. И овог пута, Партизан је добар део утакмице играо са играчем мање – искључен је Љуба Михајловић у 55. минуту! Са играчем мање Партизан је дошао до предности голом Илије Катића у 70. минуту. Меч је игран пред 90.000 гледалаца, а мексичка публика је навијала за Партизан, највише због грубе игре Ботафога. Тек пред крај утакмице судија је одлучио да са два црвена картона у 80. и 88. минуту санкционише грубу игру бразилске екипе, па је Партизан утакмицу завршио са десет, а Ботафого са девет играча. 

Сећања сежу до те давне 1970. године и радио преноса са тог турнира, које смо слушали у 3 ноћу из уста Марка Марковића, који је са екипом био у Мексику. ПОсле турнира одушевљени навијачи са Југа су написали стихове песме, чија прва строфа изгледа овако:

− Из Мексика стижу гласи,

Партизан нам углед спаси,

сваки бункер тврди проби

и од злата пехар доби!

Беху то стара добра времена, када се фудбал играо и волео на другачији начин…

Овај трофеј је екипи подигао морал, па су на пролеће кренули да јуре првопласираног вечитог ривала, који је побегао на табели, али је на крају остала разлика од свега 2 бода. Али је зато и плаћен цех у куп такмичењу одмах по повратку са турнеје због споре адаптације на овдашње услове после Јужне Америке, па је у 1/8 финала купа у Зрењанину Партизан испао од Пролетера по великом снегу и хладноћи. 

Горњи ред (с лева на десно): Иван Ћурковић, Драган Паповић, Кирил Симоновски, др Миленко Ристић, Никола Будишић, Благоје Пауновић, Идриз Хошић, Славко Дрљача, Ненад  Бјековиć, Љубомир Михајловић, Милан Дамјановић, Боба Михајловић.

Доњи ред (с лева на десно): Милош Радаковић, Бора Ђорђевић, Небојша Личанин, Свемир Ђорђић, Ђуро Марић, Илија Катић, Слободан Петровић, Мане Бајић и Момчило Вукотић.

no images were found

no images were found