Гост Партизановог подкаста био је прослављени фудбалер црно-белих Илија Завишић. Његова каријера у Партизановом дресу је заиста деловала попут црно-белог ролеркостера, биле су то године невероватних успеха али и болних пораза. У Партизан је дошао у незгодном тренутку, Парни ваљак је везао шест година без титуле а морало је да прође још пет док се трофеј шампиона Југославије није поново нашао у Хумској улици.

Шта је недостајало тих година да црно-бели буду шампиони:

„Имали смо сјајне играче, велике играче, али нисмо имали тим. Тако се из године у годину понављало, добри играчи али без резултата. Морали смо да чекамо чак једанаест година да бисмо постали шампиони Југославије и поновимо успех Шошкића, Јусуфија, Галића“ започео је Завишић.

У тој чувеној сезони 1975/76 све је текло као по лоју, црно-бели су чували прву позицију а једини пратилац им је био Хајдук из Сплита. Партизан је имао прилику да у директном дуелу неколико кола пре краја отклони све недумице о новом шампиону и на стадиону ЈНА савлада Хајдук. Навијачи су испунили трибине до последњег места, све је било спремно за славље. Ипак, црно-бели су изгубили готово нестварним резултатом 1:6 а навијачи Партизана су показали како се историјски порази претварају у историјске победе:

„Та утакмица је малтене била као финална, да смо победили већ би било завршено првенство. Били смо у сјајној форми, имали смо добре резултате и онда је дошла та легендарна утакмица. Изгубили смо 1:6 али та утакмица неће остати упамћена по резултату већ по навијању и понашању навијача Партизана. Када кажете да сте изгубили 1:6 неко би помислио да су навијачи ушли на терен да бију играче, међутим, то су биле такве овације да би неко помислио да смо ми победили 6:1. То је било време када су навијачи стварно носили екипу, то су биле овације и право бодрење“ истакао је Завишић.

Награда је стигла у последњем колу када су црно-бели у Љубљани голом у надокнади времена стигли до титуле након пуних једанаест година:

„Баш утакмицу пре одлучујуће сам добио други жути картон те нисам могао да играм, али сам наравно био у Љубљани. Чак 70% стадиона су били Партизанови навијачи. То је непоновљиво, то мора да се доживи, када је Бјековић дао гол у надокнади времена мислим да се утакмица није ни настављала јер је публика ушла у терен. Нисмо очекивали да ће нас толико људи дочекати на аеродрому, није могло да се прође, навијачи су нас носили до аутобуса, мислим да је било више навијача на аеродрому у Сурчину него на утакмици у Љубљани“ присетио се Завишић.

Одабир писма

Музеј ФК Партизан 360°

СЦ Телеоптик 360°

НАЈВЕЋИ УСПЕСИ И ТРОФЕЈИ

ШАМПИОН

27

ПУТА

ПОБЕДНИК КУПА

16

ПУТА

ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ

1966.

ГОДИНЕ

СРЕДЊЕЕВРОПСКИ КУП

1978.

ГОДИНЕ