И кад умрем навијам за Партизан!

Све људе великог срца, а посебно навијаче Партизана, потресла је прича о Панту Малешевићу, из села поред Зворника, великом навијачу Партизана који тренутно, као ратни војни инвалид, живи сам у јако тешким условима.
Упркос нехуманим условима за живот без струје и у трошној кући, он се труди да не пропусти ниједну утакмицу вољеног клуба, а за тренутни тим и шефа Александра Станојевића има само речи хвале.
„Обавезно гледам, ја без тога не могу да живим! Немам струје, гледам код комшија“, каже и додаје:
„Хладно је време и тешко је, али све се може преболети уз Партизан! Немам омиљеног играча, сви су фантастични, а Станојевић је одличан!“, мушки и отресито, готово императивно, каже Панто.

Посебно памти мечеве против Нанта и Квинс Парк Ренџерса, када је имао прилику да гледа свој клуб на стадиону у Хумској, а ова љубав се у њему родила још од треће године живота:
„Није ме научио нико. Отац није навијао ни за кога, имао сам само рођака који је навијао за Партизан. Заволео сам и остао Партизановац.”

На питање шта жели да добије од вољеног клуба каже:
„Хвала Вам што сте звали! И Вама и играчима и клубу! Шта год да добијем, радоваћу се, али ипак посебно ако ми пошаљете велику заставу!“

За живота је себи подигао споменик на коме се, поред његове слике, налази грб вољеног клуба, а одзвања његова реченица:
,,И када умрем навијам за Партизан!”

Причу о Панту Малешевићу људи су чули захваљујући Лазару Ристићу, који је на тај начин хтео да скрене пажњу јавности, како би помогао свом комшији. Како истиче, он живи сам у трошној кући, без струје и основних потрепштина. Захваљујући њему и борачкој организацији, два месеца уназад прима борачку пензију која му је једва довољна за основне потребе. Ипак, како Лазар каже, први пут је и сам морао да се увери да је Пантина љубав према Партизану стварно толико велика:
„Први пут када сам чуо, дошао сам да видим да ли стварно на споменику има грб Партизана. Пошто он живи у шуми, мало људи ту долази тако да је мало њих видело.“
,,Не воли да помогне себи, скроман је, али воли Партизан. И био гладан, није желео да тражи помоћ!“

Господин Ристић је искористио прилику да позове све Гробаре и људе великог срца да заједно донацијама помогнемо да се на пролеће изгради кућа, а пре тога уведе струја и уради пут до куће, како би Панту живот био лакши.

Рачун на који можете уплатити донације:
Г.Б.О. Зворник 5620090000023528
за Панта Малешевића