Графити као одраз љубави!

Графити и улична уметност представљају незаобилазан део сваког урбаног окружења.

У самом срцу престонице постоји више мурала који на овај начин истичу приврженост према Фудбалском клубу Партизан, кроз личне хероје.

,,Овај пројекат Гробарског Треш Романтизма као циљ има улепшавање улица и иде са једном јако добром поруком да се не истиче клуб у првом плану. Видљиво је, наравно, и по бојама се види и потписан је Партизан, фудбалски клуб. Међутим, те популарне личности се истичу у први план, а не клуб. Ја мислим да су они тако освојили срца људи и свих комшилука у којима се налазе ови мурали, зато што се сви везујемо за ове ликове из популарне културе. Волимо их, можда мање или више, али то су све људи који су јако познати”, истиче Срђан Тунић, историчар уметности и кустос.

Такав је, у срцу Старог града, и мурал Еди Гранта, музичара који је све изненадио током гостовања у Србији, када је открио да је ватрени фан Фудбалског клуба Партизан.

,,Занимљиво је што он има један леп историјат са нашом земљом. Осамдесетих година је гостовао у оквиру турнеје, заволео је овај град, чак је са „Рибљом чорбом“ снимио песму и спот „Амстердам“. Касније, он наставља да долази и деведесетих, када смо били баш на неком мрачном месту и мрачном тренутку, негде ’99. или 2000. године он прави песму „I wanna show you Belgrade“ која се види на овом муралу. Цео спот и песму посвећује Београду, како то није никакво страшно место. Видели сте војнике, видели сте шта се дешава у медијима, али дајте да вас ја одведем тамо да видите како је то једно скроз опуштено и дивно место и дивни људи”, додаје Тунић.

Многим људима су стикери и друга стреет арт обележја често незанимљиви, унапред их сврставајући у неку врсту визуелног загађења града. Ипак, Гробарски Треш Романтизам управо има за циљ да се улице улепшају.

,,Ако причамо о једном раду овог типа, о фото-реализму, ми увек видимо да је то технички изузетно добро урађено. Уметник који ради мурале које видимо у Гробарском Треш Романтизму био је изузетан у томе чак и када је био средњошколац. Оно што је проблематично овде јесте што, када представљате важне, популарне људе који су углавном мртви и онда им дате практично споменик, то је принцип који је познат у историји уметности као деветнаестовековни приступ обележавању значајних личности”, рекла је Љиљана Радошевић, историчарка уметности.

Сам начин мењања перспективе гледања на саме љубитеље клуба, такве стреет арт уметнике сврстава у део концептуалне уметности.

,,Идеја да желе да промене принцип функционисања која се појавила у старту са овим пројектом, је дошла до врхунца 2018. године када су неки људи у току једне ноћи прекречили црном бојом све мурале који су до тада били урађени. Оно што су људи који стоје иза Гробарског Треш Романтизма урадили је било врло значајно и то је у ствари оно што показује шта је њихова основа и за шта се они боре. Они нису позвали одмах на крв и на агресивност, већ су рекли „шта год да су они урадили то се нас не тиче, оно што ми желимо јесте да обновимо све ове мурале које смо урадили до сада“. За неколико месеци су рестаурирали све оне мурале који су били уништени и после тога су направили још много више њих и раширили су се по свим деловима града”, додала је Љиљана.

На оваквим примерима Гробарског Треш Романтизма, значајно се мења свест о начину на који се представља њихова приврженост свом омиљеном фудбалском клубу.