Ретко када играч толико брзо уђе у срца навијача као што је био случај са летошњим појачањем црно-белих, Фусени Диабатеом. У опширном интервјуу за клупски сајт, Диабате је говорио на разне теме, а прва се односила на актуелне припреме.

“Осећамо се веома добро, иако много радимо. Мало сам уморан, али припреме теку у правом смеру. Добар је хотел, добри су терени, одлична је атмосфера. Све је супер и срећан сам због тога.
Никада нисам тренирао овако напорно, само је у Енглеској слично, али је овде теже него било где. Надам се да ћемо након овога “убити” све у наставку сезоне, морамо то да урадимо.”

Оно што занима и навијаче је да ли популарни Диа ужива у Србији?

“Да, наравно. Као што је познато, моја мама је овде са мном, као и мој брат, који иде у школу у Београду. Сада пада снег у Србији, не као у Француској, али мој брат га обожава и веома му је лепо у Србији. Осећамо се у Београду као код куће.”

Није једини странац у Партизану који ужива у нашој земљи. Рикардо и Натхо су добили и пасоше, да ли би и он могао да крене њиховим стопама?

“Сада ми је јасно због чега су овде толико дуго – ово је лепа земља. Људи су гостољубиви. У слободно време идем у “Галерију”, тамо ми прилази доста деце да се сликају са мном. Такође, мој брат овде похађа школу и веома му је лепо. Волео бих останем овде, потписао сам на три године, а ако ми понуде продужетак сарадње – остаћу још!”

Како из твоје перспективе изгледа фубал у Србији?

“Српски фудбал је доста тежак, јер се игра доста снажно. Такође, понекад и терени на којима играмо нису добри као наш, па је и то још једна отежавајућа околност. У Француској и Енглеској, доста више пажње се придаје тактици. У Турској је слично као у Србији, али мислим да је овде најтеже играти.”

Често си са Хамиду Траореом, који говори француски као и ти. Колико ти то олакшава комуникацију?

“Мислим да је боље по мене што је Траоре ту, пошто можемо да разговарамо на француском језику. Кад сам на Телеоптику, немам с ким да разговарам, осим са њим, јер слабо знам енглески, а ни српски играчи много не причају француски. За моју адаптацију је добро што је и он ту.”

Познат си по својој брзини. Да ли у српском фудбалу постоји играч који је твоје брзине или бржи? И како ти се генерално допадају играчи?

“Лутовац је бржи од мене. У Србији има доста добрих фудбалера, поготово у најбољим клубовима. Видели сте Урошевића и какав је гол постигао против ТСЦ-а! А ту су и Вујачић, Марковић… Има доста добрих играча у Србији! Нисам то знао раније, али сам се сада уверио. Такође, у репрезентацији има квалитетних фудбалера попут Милинковић-Савића, а волим и Александра Митровића. Ту је и штопер без косе, који личи на полицајца, Страхиња Павловић! Када сам га видео на Светском првенству, рекао сам “вау”!

Како видиш наставак полусезоне?

“У домаћем првенству ћемо се борити до краја, јер ако освојимо титулу – играћемо у Лигу шампиона, што је добро за Партизан и све нас. Што се тиче Европе, желим да прођемо Шериф и одемо што је даље могуће. Уколико будемо успешни у оба такмичења, биће то добро за све у клубу. Борићемо се, фокусирани смо и морамо да победимо Црвену звезду!”

Играо си први пут “вечити дерби”. Опиши нам твој доживљај?

“Био сам изненађен кад сам одиграо први дерби. Он је важан свима у граду, сви су ту, атмосфера је одлична. Било је доста притиска, али утакмица са Звездом је као неко велико финале и желимо да играмо што више таквих утакмица.”

Шта си научио од српских речи?

“Добар дан, како си, хвала, може, то је то..”

Играте доста утакмица. Како овде на припремама, тако и у лиги. Ко ти највише лежи, као саиграч?

“Хамиду и Квинси, а са Филиповићем се најбоље разумем, јер играмо по истој страни и не морамо много да причамо. Једноставно, он зна где сам ја на терену и ја знам где је он.”

Одабир писма

Музеј ФК Партизан 360°

СЦ Телеоптик 360°

НАЈВЕЋИ УСПЕСИ И ТРОФЕЈИ

ШАМПИОН

27

ПУТА

ПОБЕДНИК КУПА

16

ПУТА

ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ

1966.

ГОДИНЕ

СРЕДЊЕЕВРОПСКИ КУП

1978.

ГОДИНЕ