Partizan je nakon evropske drame protiv Sočija u Beogradu imao slobodan vikend u prvenstvu, što je itekako dobro došlo igračkom kadru i stručnom štabu crno-belih da se što kvalitetnije odmore, a potom i krenu u kvalitetnu pripremu za sredu kada se kreće na daleko putovanje koje završava na Atlantiku, na Azorskim ostrvima, odnosno za četvrtak kada se tamo, protiv domaće Santa Klare, igra prvi meč plej ofa za Ligu konferencija. Utakmica protiv Sočija je donela, osim takmičarskog uspeha, još dve interesantne statističke novosti, pa u nedostatku takmičarskog fudbala sad za vikend koristimo ovaj momenat da vam te novosti detaljnije predstavimo….

Pogodak Aleksandra Šćekića u 90. minutu revanša protiv Sočija ne samo da je odveo Partizan u produžetke (nakon kojih će uslediti i penali, a potom i veliko slavlje svih kojima je crno-bela boja na srcu), već on predstavlja i jubilarni 400. pogodak Partizana u evropskim takmičenjima pod ingerencijom UEFA!

Na gornjoj grafici možete videti ukupne cifre proistekle iz Partizanovog dosadašnjeg vojevanja u Evropi, počev od davnog 04.09.1955. godine, kada je protiv Sportinga u Lisabonu (3:3) naš klub imao tu čast da otvori prvo evropsko klupsko takmičenje pod nazivom Kup evropskih šampiona, pa sve do poslednjeg četvrtka 12.08.2021. i utakmice protiv ruskog Sočija (2:2, penalima 4:2 za crno-bele) u okviru novog takmičenja pod nazivom Evropska liga konferencija. U ovih 66 godina postojanja evropskih klupskih takmičenja pod ingerencijom UEFA, Partizan je u 43 sezone bio učesnik nekog od tih takmičenja. Naš klub ima danas pozitivan bilans u tri od četiri takva takmičenja, a samo u Kupu pobednika kupova, u takmičenju koje je ukinuto pre 22 godine (sa završetkom sezone 1998/99), naš bilans je (ostao) negativan. Ovo poslednje i nije neko čudo ako se zna da su u ta dva navrata kada je Partizan igrao u Kupu pobednika kupova naši rivali, uz par lakših, bili i jedan Seltik, Groningen i Dinamo Bukurešt (u sezoni 1989/90), odnosno Njukasl i Lacio (u sezoni 1998/99). Sve su to bili jaki evropski klubovi i timovi u to doba, a tvrdimo da je na primer rimski Lacio u sezoni 1998/99 bio ako ne možda i najjači, onda sasvim sigurno među tri najjača evropska tima! Uostalom, on je, sasvim logično, i osvojio taj Kup pobednika kupova u njegovom poslednjem izdanju.

Osim u 43 sezone pod ingerencijom UEFA, crno-beli su u svojoj istoriji u 10 sezona igrali i u dva takmičenja koja nisu bila pod ingerencijom evropske kuće fudbala. Na gornjoj grafici vidite o kojim takmičenjima je reč, a oba ta takmičenja odavno više ne postoje.

———————————————-

Dana 21.02.2021. je na ovom mestu plasirana, a od mnogih medija je i preuzeta vest o ulasku trenera Aleksandra Stanojevića u „Top 100“, nakon što je on u prvenstvenoj utakmici u Humskoj protiv Radnika iz Surdulice jubilarni 100. put vodio Partizan, kao šef njegovog stručnog štaba, u nekoj službenoj (takmičarskoj) utakmici. U međuvremenu je današnji trener crno-belih po broju trenerskih nastupa na klupi Partizana prestigao Miroslava Đukića (102), Vladimira Vermezovića (116) i Miloša Milutinovića (120), a u četvrtak nakon meča protiv Sočija, dospevši do kote„126“, on se na večnoj rang listi izjednačio na 5. mestu sa Nenadom Bjekovićem:

Crno-bele ove jeseni na domačoj sceni očekuje još 17 prvenstvenih utakmica („produžena“ jesenja polusezona uključuje svih 15 utakmica prvog kruga i još 6 utakmica drugog kruga, ukupno 21 kolo) i još 2 utakmice u nacionalnom kupu. Kada je u pitanju Evropa, ovog trenutka su Partizanu sigurne samo 2 utakmice plej ofa za Ligu konferencija, a njima bi se, u slučaju uspeha protiv protugalske Santa Klare, pridodale od septembra još 6 utakmica u okviru grupne faze Lige konferencija.

Aleksandar Stanojević će do kraja ove kalendarske godine po svemu sudeći prestići i četvrtoplasiranog Tomislava Kaloperovića (140) i makar stići, a nadamo se i prestići Stjepana Bobeka (147) na 3. mestu večne rang liste trenera Partizana. To zaista ne bi bila mala stvar u današnja „brza vremena“ u svim sferama života, a posebno u fudbalskom sportu u kojem igrači i treneri po pravilu često menjaju adrese svog boravka i rada. Ostvari li naš današnji trener do kraja kalendarske 2021. godine ovo opisano, postojale bi realne šanse da tokom 2022. godine on „napadne“ čak i Ilješa Špica na 2. mestu (206 utakmica na klupi Partizana). Vodeće mesto na listi ostaje, čini se, večno rezervisano za Ljubišu Tumbakovića (405).

Ako će za Aleksandra Stanojevića (a time i za bilo koga drugog) 1. mesto po broju nastupa na klupi Partizana ostati zauvek nedostižno, onda neka bude rečeno i to da on već sada ima najbolji procenat uspešnosti (i pobeda) od svih trenera koje vidite na gore prikazanoj grafici, dakle od onih čiji je uzorak (broj utakmica na klupi crno-belih) dovoljno velik da procenat uspešnosti ima neku realnu težinu i osnovu pri uspoređenju. Pritom se u njegovih 126 utakmica na klupi nalaze već 24 evropske utakmice (u njima se generalno teže pobeđuje nego na domaćoj sceni), a prebrodi li Partizan prepreku zvanu Santa Klara onda bi Aleksandar Stanojević već do kraja kalendarske 2021. godine postao rekorder po broju utakmica na klupi Partizana u evropskim mečevima, prestigavši i Ljubišu Tumbakovića (28), ali i sadašnjeg rekordera po tom pitanju, Vladimira Vermezovića (30 evropskih mečeva na klupi Partizana). Bio bi to novi podatak za respekt…

Vlada Ćujić

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE