Европски “јубиларац” у режији Шћекића и све импозантније цифре тренера Станојевића

Партизан је након европске драме против Сочија у Београду имао слободан викенд у првенству, што је итекако добро дошло играчком кадру и стручном штабу црно-белих да се што квалитетније одморе, а потом и крену у квалитетну припрему за среду када се креће на далеко путовање које завршава на Атлантику, на Азорским острвима, односно за четвртак када се тамо, против домаће Санта Кларе, игра први меч плеј офа за Лигу конференција. Утакмица против Сочија је донела, осим такмичарског успеха, још две интересантне статистичке новости, па у недостатку такмичарског фудбала сад за викенд користимо овај моменат да вам те новости детаљније представимо….

Погодак Александра Шћекића у 90. минуту реванша против Сочија не само да је одвео Партизан у продужетке (након којих ће уследити и пенали, а потом и велико славље свих којима је црно-бела боја на срцу), већ он представља и јубиларни 400. погодак Партизана у европским такмичењима под ингеренцијом УЕФА!

На горњој графици можете видети укупне цифре проистекле из Партизановог досадашњег војевања у Европи, почев од давног 04.09.1955. године, када је против Спортинга у Лисабону (3:3) наш клуб имао ту част да отвори прво европско клупско такмичење под називом Куп европских шампиона, па све до последњег четвртка 12.08.2021. и утакмице против руског Сочија (2:2, пеналима 4:2 за црно-беле) у оквиру новог такмичења под називом Европска лига конференција. У ових 66 година постојања европских клупских такмичења под ингеренцијом УЕФА, Партизан је у 43 сезоне био учесник неког од тих такмичења. Наш клуб има данас позитиван биланс у три од четири таква такмичења, а само у Купу победника купова, у такмичењу које је укинуто пре 22 године (са завршетком сезоне 1998/99), наш биланс је (остао) негативан. Ово последње и није неко чудо ако се зна да су у та два наврата када је Партизан играо у Купу победника купова наши ривали, уз пар лакших, били и један Селтик, Гронинген и Динамо Букурешт (у сезони 1989/90), односно Њукасл и Лацио (у сезони 1998/99). Све су то били јаки европски клубови и тимови у то доба, а тврдимо да је на пример римски Лацио у сезони 1998/99 био ако не можда и најјачи, онда сасвим сигурно међу три најјача европска тима! Уосталом, он је, сасвим логично, и освојио тај Куп победника купова у његовом последњем издању.

Осим у 43 сезоне под ингеренцијом УЕФА, црно-бели су у својој историји у 10 сезона играли и у два такмичења која нису била под ингеренцијом европске куће фудбала. На горњој графици видите о којим такмичењима је реч, а оба та такмичења одавно више не постоје.

———————————————-

Дана 21.02.2021. је на овом месту пласирана, а од многих медија је и преузета вест о уласку тренера Александра Станојевића у „Топ 100“, након што је он у првенственој утакмици у Хумској против Радника из Сурдулице јубиларни 100. пут водио Партизан, као шеф његовог стручног штаба, у некој службеној (такмичарској) утакмици. У међувремену је данашњи тренер црно-белих по броју тренерских наступа на клупи Партизана престигао Мирослава Ђукића (102), Владимира Вермезовића (116) и Милоша Милутиновића (120), а у четвртак након меча против Сочија, доспевши до коте„126“, он се на вечној ранг листи изједначио на 5. месту са Ненадом Бјековићем:

Црно-беле ове јесени на домачој сцени очекује још 17 првенствених утакмица („продужена“ јесења полусезона укључује свих 15 утакмица првог круга и још 6 утакмица другог круга, укупно 21 коло) и још 2 утакмице у националном купу. Када је у питању Европа, овог тренутка су Партизану сигурне само 2 утакмице плеј офа за Лигу конференција, а њима би се, у случају успеха против протугалске Санта Кларе, придодале од септембра још 6 утакмица у оквиру групне фазе Лиге конференција.

Александар Станојевић ће до краја ове календарске године по свему судећи престићи и четвртопласираног Томислава Калоперовића (140) и макар стићи, а надамо се и престићи Стјепана Бобека (147) на 3. месту вечне ранг листе тренера Партизана. То заиста не би била мала ствар у данашња „брза времена“ у свим сферама живота, а посебно у фудбалском спорту у којем играчи и тренери по правилу често мењају адресе свог боравка и рада. Оствари ли наш данашњи тренер до краја календарске 2021. године ово описано, постојале би реалне шансе да током 2022. године он „нападне“ чак и Иљеша Шпица на 2. месту (206 утакмица на клупи Партизана). Водеће место на листи остаје, чини се, вечно резервисано за Љубишу Тумбаковића (405).

Ако ће за Александра Станојевића (а тиме и за било кога другог) 1. место по броју наступа на клупи Партизана остати заувек недостижно, онда нека буде речено и то да он већ сада има најбољи проценат успешности (и победа) од свих тренера које видите на горе приказаној графици, дакле од оних чији је узорак (број утакмица на клупи црно-белих) довољно велик да проценат успешности има неку реалну тежину и основу при успоређењу. Притом се у његових 126 утакмица на клупи налазе већ 24 европске утакмице (у њима се генерално теже побеђује него на домаћој сцени), а преброди ли Партизан препреку звану Санта Клара онда би Александар Станојевић већ до краја календарске 2021. године постао рекордер по броју утакмица на клупи Партизана у европским мечевима, престигавши и Љубишу Тумбаковића (28), али и садашњег рекордера по том питању, Владимира Вермезовића (30 европских мечева на клупи Партизана). Био би то нови податак за респект…

Влада Ћујић