Европа у марту – идеална комбинација потпуног растерећења и мотива до неба!

Партизан већ сада има иза себе једну сјајну европску сезону 2021/22.
Најпре је летос прошао кроз изузетно захтевне квалификације за групну фазу новог европског клупског такмичења, УЕФА Лиге конференције. Жребови у тим квалификацијама нимало нису „миловали“ наш клуб који је све време био високо позициониран носилац у свим жребовима, а опет је за ривале имао ривале попут вицешампиона Словачке (Дунајску Стреду), веома снажну екипу из Русије (Сочи) и напослетку португалску екипу Санта Кларе, која је не само прошле сезоне била тамошње најпријатније изненађење у лиги, већ и ове сезоне има реалне шансе да поново у првенству Португала избори Европу. Те неуобичајено тешке квалификације је Партизан успешно прошао – у одиграних шест утакмица је забележио биланс 3-2-1, са гол разликом 9:5 (+4). У групи су црно-бели имали за ривале белгијски Гент (ево га и ове године у врху белгијске лиге, има реалне шансе да буде међу прве 4 екипе које ће играти тамошњи шампионски плеј оф), кипарски Анортозис (и он ће на Кипру играти шампионски плеј оф, а претходног викенда је пропустио велику шансу да победом против АПОЕЛ-а истакне најозбиљнију кандидатуру за титулу!) и естонску Флору (клуб који нема велики европски рејтинг, али је ипак јесенас био званични шампион те земље). Нових шест европских мечева одиграних у тој групи су нам донели биланс 2-2-2, са гол разликом 6:4 (+2), што је било довољно за пролазак групе, зимовање у Европи и пласман у пролећни бараж за 1/8 финала УЕФА Лиге конференције. У баражу су црно-бели славили две лепе европске победе против Спарте из Прага (1:0 у Прагу и 2:1 у Београду), што чини биланс од 2-0-0 са гол разликом 3:1 (+2). На тај начин су црно-бели ове сезоне одиграли у Европи већ 14 утакмица, са укупним билансом 7-4-3 и гол разликом 18:10 (+8). Ово су импресивне цифре за било који клуб са ових простора, па и за Партизан.

УЕФА Лигу конференције 2021/22 су у квалификацијама, у групној фази, а онда и у баражу играла укупно 172 европска клуба (154 у квалификацијама, 10 их се прикључило из плеј офа Лиге Европе у групну фазу Лиге конференције, а још 8 их се прикључило из групне фазе Лиге Европе у бараж за 1/8 финала Лиге конференције), а сада је у том такмичењу преостало само 16 клубова. Међу њима је и наш клуб. Црно-бели ће против холандског Фејенорда овог и наредног четвртка одиграти свој 15. и 16. европски меч у сезони, што ће бити рекорд свих времена! Сама та чињеница би требало да донесе једну велику дозу растерећења код фудбалера које води тренер Станојевић. У Европи су већ направљене велике ствари и свака надоградња тих резултата представљаће подвиг.

Радујмо се новом европском четвртку. Радујмо се фудбалском спектаклу којег ће дуел Партизана и Фејенорда сигурно донети. У госте нам стиже клуб који је холандски великан, други највећи, одмах након неприкосновеног Ајакса. Били су једанпут прваци Европе (1969/70), а те 1970. године су највреднији европски трофеј „допунили“ и освајањем Интерконтиненталонг купа. Освојили су два пута и веома цењени европски трофеј Куп УЕФА (1973/74 и 2001/02). Осим набројана четири интернационална трофеја имају наравно и „брдо“ домаћих трофеја – 15 шампионских титула у Холандији (последњу у сезони 2016/17, дакле кад и Партизан у Србији) и 13 трофеја у холандском купу (последњи у сезони 2017/18, годину дана пре Партизановог последњег куп трофеја у Србији).

Ове сезоне су у првенству Холандије дуго били први и главни ривал Ајакса, па су тако после првих 15 кола имали биланс 11-2-2. Међутим, у наредних 10 кола (од средине децембра па до последњег викенда, при чему је зимска пауза у Холандији редовно врло кратка, овај пут само три седмице, од 22.12.2021. до 15.01.2022.) су били процентуално доста лошији, са билансом 5-3-2. У последња два кола су поражени у Алкмару (1:2) и ремизирали кући против Гронингена (1:1), тако да тренутно не само да заостају огромних 8 бодова за Ајаксом и 6 бодова за ПСВ-ом (друго место води у квалификације за Лигу шампиона), него им је и тренутно 3. место (које води у Лигу конференције, без морања играња холандског баража) изузетно угрожено – АЗ Алкмар заостаје само 1, а Твенте 4 бода. Између два меча против црно-белих гостују Цволеу који се бори за опстанак, након наше реванш утакмице у Ротердаму поново гостују и то ником другом него водећем Ајаксу, тако да је врло могуће да се Фејенорд за десетак дана у потпуности опрости од борбе за највиши пласман – читај од борбе за прва два места у лиги – и да му једино остане нада да ће до краја шампионата сачувати 3. позицију и директан пласман у Лигу конференције.

У холандском купу су одавно „бивши“. Опростили су се од овог домаћег такмичења још у децембру у 1/16 финала, поразом на гостовању Твентеу (1:2), поготком примљеним у продужецима.

Да ли ће их „штуцање“ у Холандији додатно мотивисати за европске дуеле против Партизана? Тешко је то „одокативно“ рећи. Чињеница је да имају добру европску сезону до сада. Стартовали су у Лиги конференција 2021/22 исто кад и ми, од 2. квалификационог кола. Били су најпре бољи од Дрите из јужне српске покрајине, али зачуђујуће „кнап“ (0:0 и 3:2), што ћемо приписати јулу месецу. Након тога су буквално почистили швајцарски Луцерн (два пута по 3:0), а већих проблема нису имали ни против шведског Елфсбога (5:0 и 1:3), чиме су изборили групну фазу. Оно што изазива респект је њихов учинак у групи. Уосталом, погледајте:

У оваквој једној компликованој групи (Славија Праг је лидер у Чешкој, Макаби Хаифа је све време лидер шампионата Израела, а Унион Берлин је тренутно 7. у немачкој Бундеслиги и у борби за нови излазак у Европу) убедљиво освојити 1. место, притом сакупити чак 14 од 18 могућих бодова – то је заиста за „капа доле“!

Упада у очи да су, макар у европским мечевима, немилосрдни на домаћем терену. Имају свих 6 победа ако им збројимо домаће наступе у квалификацијама и у групној фази Лиге конференције. У гостима имају збирни биланс 1-3-2, што би требало да значи да Партизан у четвртак у својој кући има чему да се нада. Наравно, то је само статистика, а она у спорту колико може, толико и не мора да има неки већи значај….

У овом тексту нећемо о индивидуалним карактеристикама играча Фејенорда, нити о њиховим тимским врлинама и манама. Нека се тиме у тишини и на миру бави наш стручни штаб, а ми ћемо поменути да је тренер Фејенорда Арне Слот, човек којег не памтимо по добром, али не зато што нас је у сезони 2019/20 надиграо као тренер АЗ Алкмара (играли смо оба пута 2:2 у групи Лиге Европе), већ искључиво због тог трауматичног ремија у Хагу (тамо се играло због тадашње санације стадиона у Алкмару, након што се тамошња кровна конструкција обрушила и пала), када је Партизан све до 86. минута имао добијен меч, који би му потпуно отворио све могућности да презими у Европи. Потписник ових редова је био у Хагу са екипом црно-белих и дуго неће заборавити како је Слот сеирио и како се попут пауна шепурио после меча у рестриктивном простору, као да је победио 5:0 и освојио титулу првака Европе…Било би лепо да му се сада врати мило за драго, као уосталом што је тренеру прашке Спарте, Павелу Врби, недавно враћен дуг из сезоне 2017/18 (када је био тренер Викторије Плзењ).

Елиминација Фејенорда би Партизану донела једно европско четвртфинале. Њега смо последњи пут играли у Европи сада већ давне 1990. године, против румунског Динама из Букурешта. И тада је то било по квалитету треће европско такмичење (Куп победника купова), али га тада нико није звао „трећеразредним“, иако су тадашњи систем такмичења као и конкуренција у том такмичењу били неупоредиво лакши у односу на данашњи систем и конкуренцију. Партизан је те сезоне 1989/90 елиминисао Селтик и Гронинген и већ је тиме изборио четвртфинале. Ове сезоне може до четвртфинала тек након 16 одиграних европских утакмица и након што буде бољи од укупно 7 европских ривала (3 у квалификацијама, минимум 2 у групи и 2 у елиминацијама након групне фазе). Срамно је једну овако тешку борбу у Европи звати „трећеразредном“. Срамота било сваког оног ко се служи таквом демагогијом и спиновањем.

Четвртак доноси радост и зато што се прави макар тренутни отклон од гадости које прате домаћа такмичења у последње време. Пишу се тужна саопштења, праве се још тужније ТВ емисије, оспорава се најбољи српски фудбалски арбитар, оспорава се клуб који је ове сезоне све време лидер на првенственој табели…Најневероватније у свему овоме је блаћење пре неки месец једног Дејана Савићевића и Немање Видића, а данас једног Драгана Стојковића?!? Нису ова тројица Партизанове играчке легенде, али…није то ни Зоран Мока Славнић у кошарци, па знамо за ону његову, сад већ чувену, јавно изречену реч(еницу)…Треба и мора се остати имун на сву ту мизерију, чији смо сведоци ових дана. Шта у том смислу више и радије пожелети него сјај европских утакмица против једног великог европског имена? Притом је публика почела да се враћа свом Партизану, енергија на утакмицама Партизана је све већа и све позитивнија и тај тренд је, чини се, незаустављив. Прогнозирамо у четвртак нову рапсодију позитивних емоција на нашем „ЈНА“, пре и на почетку утакмице , а надамо се и верујемо да ће тако бити и након утакмице – због радости након победе. Нема од летос дупле важности гола датог у гостима, нема у четвртак никаквог страха од тога, тако да ће било каква победа над Фејенордом бити злата вредна – она од 4:3 исто као она од 1:0. Неће ни било какав нерешен резултат бити негативан уколико до њега дође после добре игре и борбе нашег тима, али…желимо свакако победу, какву год, само да у Ротердам понесемо било какву резултатску предност.

И на крају још нешто: Партизан се бори, а тренер Станојевић би рекао „и даље је конкурентан“ у борби за шампионску титулу у Србији. Титула је била, јесте и остаје главни циљ Партизана. Мечеви против Фејенорда су нам значајни и у том смислу, колико год то звучало нелогично јер клуб таквог имена не игра у српском „Линг Лонгу“. Ево и зашто је Фејенорд битан у комбинацији са титулом у Србији:

Партизан у пројектованим квалификацијама за Лигу шампиона 2022/23 (играће их наравно само уколико освоји титулу шампиона Србије) још увек није и теоретски обезбедио позицију носиоца у жребу за 3. квалификационо коло. На тренутној пројекцији јесте последњи носилац, али теоретски може да падне још два места – у Швајцарској и у Израелу, уколико у овим земљама конкуренти свргну Цирих и Макаби Хаифу са врха табеле (ови клубови нам одговарају на врху, јер имају слабије коефицијенте од Партизана). За разлику од Швајцарске, где Цирих има огромну предност од чак 15 бодова над Јанг Бојсом и Базелом, што ће рећи да можемо бити мирни и спокојни, у Израелу је тренутна ситуација врло неизвесна – с обзиром да Макаби Тел Авив (чији је тренер бивши играч Партизана и државни селектор Младен Крстајић) „гази“ јако успешно и потпуно се вратио у борбу за титулу. Тај исти Макаби Тел Авив тренутно још увек има јачи клупски коефицијент од Партизана, али…

Партизан се још увек такмичи у Европи и већ са једним ремијем против Фејенорда би по свом клупском коефицијенту за наредну сезону надмашио Макаби из Тел Авива (повећао би свој коефицијент са 24,500 на 25,500 бодова), чиме нас ситуација и исход у првенству Израела више уопште не би занимали! У исто време би већ са тим једним ремијем против холандског великана Партизан престигао по коефицијенту и азербејџански Карабаг, чиме би га и на оној претходној фотографији горе (пројекција квалификација за ЛШ 2022/23) престигао. Напомињемо да је Карабаг готово сигурно стари-нови шампион Азербејџана, дакле неко ко ће се свакако наћи у летњим квалификацијама за ЛШ.

Радујмо се четвртку и комбинацији потпуног растерећења којег фудбалери црно-белих морају у Европи у марту месецу да осећају и једном мотиву до неба којег сад већ завршница једног европског клупског такмичења сигурно нуди.

Влада Ћујић