Ехо 165. вечитог дербија – разочараност резултатом која мора брзо да се архивира

Црно-бели нису у 165. дербију успели да дођу до победе и да тиме остваре, за српске прилике огромних „+5“ на челу табеле. Водили смо пуних 47 минута (од 36. до 83. минута), али се вечити ривал по четврти пут у последњих пет година (након децембра 2017, јесени 2018. и јесени 2020. године) извукао на нашем стадиону – на сличан начин као и сваки пут пре тога, у самом финишу утакмице.

Случајни пролазник кроз рестриктивни простор у Хумској, онај ко ни на који начин није испратио 165. вечити дерби, руку би ставио у ватру да је Црвена звезда победила. Тако су изгледали и тако су се понашали актери оба тима, играчи и тренери, после утакмице. То довољно говори о томе ко је испустио победу и ко има разлога да жали.

Партизан је, да будемо искрени, лоше ушао у утакмицу. Првих 25-30 минута није личио на себе и детаљна анализа стручног штаба која је уследила још синоћ ће морати да пружи одговор зашто је то било тако. Ривал је у том периоду имао две лепе шансе и срећа да није дошао и до вођства. Након тога су црно-бели кренули да се дижу, у 36. минуту су након сјајног ударца Натха дошли и до вођства од 1:0, а онда су у преосталих десетак минута до полувремена лако могли и да дуплирају предност да је Урошевић или сам шутирао из изгледне позиције, или да је макар био прецизнији у пасу ка Рикарду у срцу петерца Црвене звезде. У другом полувремену смо гледали много бољи и конкретнији Партизан, тим који је у свему надвисио Црвену звезду осим у поседу лопте (који баш и није превише битан у модерном фудбалу). Одличан ударац главом Вујачића али право у голмана гостију, поништен гол Рикарда (вратићемо се судији касније у тексту), затим једна добра и једна огромна шанса Рикарда, изгледна позиција и шут Менига, сјајна соло акција Терзића – све то у другом полувремену није, нажалост, донело други погодак и сигурну победу нашем тиму. Уместо тога, десило се оно што се „милион“ пута десило и дешаваће се у фудбалу – казна за промашаје и изједначење гостију у 83. минуту, након прве њихове озбиљније ситуације у нашем шеснаестерцу у другом полувремену. Велика штета за екипу Партизана која је, ако обухватимо све оно што се дешавало у 165. вечитом дербију, сигурно била ближа освајању сва три бода.

Да се вратимо судији утакмице, Милошу Симовићу. Одсудио је утакмицу генерално добро, што је, врло спортски у за себе тешком моменту (ипак је Партизан испустио у финишу два од три бода, а највећи ривал је освојио бод), у микрофон изговорио и тренер Станојевић. Што се тиче ситуације у 49. минуту када је поништен гол Рикарда (да, он је заиста поништен, јер смо пажљивим гледањем снимка утврдили да је звиждук уследио након што је лопта после ударца Рикарда прешла гол линију) – не знамо шта да кажемо. Било је извесног, заиста минималног контакта између Урошевића и Родића, он је пресудио да је то фаул, укључио се потом и ВАР и потврдио да је контакта било и то је у таквим ситуацијама довољно да се прихвати иницијална судијска одлука. Веома је упитно да ли би се овакав неки дуел на средини терена санкционисао као прекршај, посебно ако се зна да је судија Симовић јуче у пуно наврата, пре али и после тог 49. минута, пуштао јачу дуел игру (што је похвално), није прекидао и „сецкао“ игру за сваки контакт. Управо због тога остаје помало горак утисак да је у том 49. минуту судија нагло променио критеријум, по нама итекако вођен чињеницом где и кад се тај контакт десио и шта је имао као последицу. Видели смо потом у 83. минуту, у акцији гостију која је пар секунди касније резултирала изједначењем, контакт Вујачића и једног играча Црвене звезде, ту је такође по критеријуму из 49. минута могао иницијално да се свира фаул, али је то изостало…

Партизан, ипак, не сме превише да очајава због испуштена два бода у дербију. Распоред у наредне две седмице то једноставно не дозвољава:

четвртак, 23.09: Младост – Партизан
недеља, 26.09: Партизан – Спартак
четвртак, 30.09: Партизан – Флора Талин
недеља, 03.10: Напредак – Партизан

Ово су све озбиљна искушења која су пред црно-белима до нове репрезентативне паузе. Лучани су незгодна дестинација за гостовање и лош положај Младости не сме да завара, тим пре што су у претходном колу они славили на гостовању Пролетеру, а и без тога су квалитетнији него што то њихов положај на табели говори. Суботички Спартак је сигурно међу 5-6 најквалитетнијих екипа у лиги, а правио је и у прошлости доста проблема црно-белима, чак и у Хумској где ће се и ове јесени играти. О Крушевцу да не говоримо – то је за Партизан, већ годинама, традиционално непријатно гостовање, уз Нови Сад и Нови Пазар (који су овог лета већ успешно преброђени) сигурно најнепријатније. Све ово захтева од црно-белих моментални и максимални фокус на предстојећа искушења, како би се и на наредну репрезентативну паузу почетком октобра отишло као лидер на табели. Буде ли тако, неће овај реми од синоћ ни приближно толико болети као што је то чинио синоћ и вероватно и овог јутра.

На крају, морамо и ми попут тренера Станојевића да апострофирамо на овом месту Партизанову публику јуче. Чинила је наравно већину на стадиону, као уосталом и пуно пута раније у историји дербија у Хумској, а показала је и јуче сву своју приврженост тиму. Две целе трибине („југ“ и „исток“) и барем 70% трибине „запад“ су бодриле екипу од почетка до краја, а на крају је наша екипа испраћена аплаузима са терена иако су и једни и други (играчи и навијачи) били потиштени ремијем, готово као да смо изгубили дерби. Све честитке Партизановој публици на оваквом понашању на дербију. Такви привржени навијачи могу и морају бити додатни мотив тренеру Станојевићу и његовим момцима да у све 4 наредне утакмице до паузе буду прави и на оба такмичарска фронта (првенство и Европа) забележе максималне резултатске успехе. Одемо ли на паузу као лидер на првенственој табели и као клуб који после два кола у групи УЕФА Лиге конференција има максималан бодовни учинак, то ће бити огроман подстрек за даље.

Влада Ћујић