Дистинкција између победоносних серија

Решили смо да се пред 164. дерби, а у тренутку када оба клуба имају дуге позитивне резултатске серије, позабавимо свим аспектима тих, а и неких других серија, који ће након свега направити јасну дистинкцију између серија Партизана и Црвене звезде.

Прошле јесени, пред 163. вечити дерби који је одигран у Хумској (крајњи резултат 1:1), генерални директор Црвене звезде је једном, прилично препотентном изјавом којом је Партизан сврстао у нижу фудбалску класу у Србији, испровоцирао и адекватан одговор на овим страницама. Тај јесењи 163. дерби је потом завршен резултатским ремијем (1:1), са којим Партизан никако није могао бити задовољан – не само зато што су црно-бели остали на истоветном бодовном заостатку као пре тог дербија („-8“), већ и зато што је Партизан водио од 6. па све до 75. минута утакмице, а посебно због тога што је изједначујући гол примио из врло лако досуђеног пенала од стране судије Симовића, непосредно након непостојећег корнера за госте који је досуђен иако је противнички играч (Катаи) био тај који је лопту упутио далеко од гола Партизана, заправо у гол аут…

Партизан је након та два несрећно изгубљена бода у јесењем 163. дербију још „несрећније“ изгубио утакмицу у Нишу (0:1), да би након тога заређао са серијом од 19 узастопних победа до данашњег дана, од којих су њих 17 забележене у првенственим мечевима (преостала 2 у Купу Србије). Ипак, упркос једној таквој фантастичној серији са којом би црно-бели у свакој другој фудбалској лиги на свету макар значајно смањили бодовни заостатак у односу на вечитог ривала (после пораза у Нишу се тај наш заостатак попео на „-9“, јер је Црвена звезда претходно одиграла само 0:0 на свом терену против Јавора, што је само по себи невероватан куриозитет, видећете касније и зашто), тај заостатак до дана данашњег износи 9 бодова. Како? Па тако што је Црвена звезда заређала са 20 узастопних победа до данашњег дана (17 првенствених и 3 у купу)!

Медији су ових дана пуни помињања те две серије између којих се ставља знак некакве једнакости. Прављење дистинкције од тога започињемо враћањем на Партизанов „танго смрти“ из сезоне 2016/17:

Сезона 2016/17 је последња сезона (пре ове садашње) у којој је Партизан успео да се подичи једном сјајном резултатском серијом у домаћим такмичењима. Била је то сезона у којој се Партизан, баш као и ове сезоне, рано опростио од европског такмичења (испао је у квалификацијама од пољског Заглебја) и потом је, потпуно сконцентрисан на домаћа такмичења, од јесени 2016. па до краја маја 2017. године одиграо чак 35 утакмица у домаћим оквирима у којима није био поражен – 29 утакмица у првенству (биланс 26-3-0) и 6 утакмица у купу (биланс 5-1-0), укупан биланс 31-4-0! Таква једна серија је довела до освајања најдраже титуле у историји клуба, односно до освајања дупле круне, а уз то је била „испечатирана“ резултатима оствареним у вечитим дербијима – Партизан је победио Црвену звезду на свом стадиону (1:0), па је затим ремизирао против Црвене звезде на њеном стадиону (1:1) тако што је примио гол из очигледног гол аута (?!), па је победио Црвену звезду и на њеном стадиону (3:1), да би напослетку ту исту Црвену звезду победио и у финалу купа на свом стадиону (1:0). Дакле интегрални део ове серије су резултатски 3, а суштински чак 4 победе Партизана над вечитим ривалом.

Освајањем шампионске титуле у тој сезони 2016/17, однос у титулама између вечитих ривала је последњи пут изједначен у новијој историји (27:27). То је толико ражестило неке људе тада активне у домаћем фудбалу (неки су и даље активни, неки и нису) да смо врло брзо након тога, почев од лета 2017. године, били сведоци комшијског „освајања титуле“ из 1946. године. За ту сврху и намену су послужили квалификациони турнири одиграни 1945. и у првој половини 1946. године, по регијама новоформиране Федеративне Народне Републике Југославије, како би се одредили учесници првог послератног фудбалског државног првенства у сезони 1946/47 ?!? Суботички Спартак се квалификовао на то првенство као првак турнира у Војводини, Црвена звезда као првак турнира у „ужој Србији“ (република без покрајина), а 72 године након тога сазнали смо да је ово друго исто што и титула националног шампиона освојена у једној сувереној и међународно признатој земљи !?! Просто невероватно.

Охрабрен тиме да је у стању и у позицији да 2017. и 2018. године „осваја титулу“ из 1946. године, наш вечити ривал је у сезонама 2017/18, 2018/19, 2019/20 и у досадашњем току сезоне 2020/21 остварио следеће првенствене билансе у ономе што се данас званично зове Linglong Tire Супер лига Србије:

• Првенство 2017/18: 37 мечева, биланс 32-4-1
• Првенство 2018/19: 37 мечева, биланс 33-3-1
• Првенство 2019/20: 30 мечева, биланс 25-3-2
• Првенство 2020/21 до сада: 29 мечева, биланс 27-2-0
——————————————————————————
Укупно: 133 меча, биланс 117 победа, 12 ремија, 4 пораза

Овакав проценат успешности (готово у децималу 90% побеђених првенствених утакмица!) је, у то смо сигурни, на оволиком узорку до сада незабележен у било којој лиги у Европи. За свет, поготово онај трећи, неразвијени, не можемо овог секунда да гарантујемо, али када су у питању европске лиге, па макар и оне најмање квалитетне у којој често један клуб резултатски доминира – овако нешто никада раније виђено није. Да ствар буде још апсурднија – све ово је Црвена звезда урадила играјући у свим овим сезонама паралелно и квалификације а и групне фазе европских такмичења (у два наврата и по две утакмице након групних фаза). То је свуда у Европи додатни фактор ризика да се чешће киксира у шампионату. Свуда, али не и у Србији.

Када су у питању вечити дербији, тј. првенствени мечеви Ц. звезде и Партизана у истом овом периоду, одиграно их је 9, од којих је Ц. звезда победила два пута, Партизан једном, а чак 6 утакмица је завршено ремијем (на страну то што је Партизан у више тих ремија био оштећен судијским грешкама). То говори о приличној изједначености ривала у дербијима, а тас чак иде на страну црно-белих ако се присетимо два велика тријумфа Партизана у истом том периоду у куп такмичењима (победа 2019. у финалу у комшилику и победа 2020. у полуфиналу у Хумској – оба пута само са по 1:0, иако је Партизан у обе утакмице био много бољи ривал и једва да је дозволио ривалу неки ударац на свој гол).

Четири првенствена пораза која је Ц. звезда претрпела за 3,5 године играјући српско првенство били су:

• 0:1 у Крушевцу од Напретка (октобар 2017.), када је утакмица продужена 7 минута, а у претпоследњем минуту тог продужетка је Никола Митровић, бивши играч Партизана, предивним лобом након контре постигао гол за победу.
• 2:3 на Бановом брду од Чукаричког у плеј офу (април 2019.), када је Ц. звезда, у за себе такмичарски потпуно небитном мечу, водила са 2:0, а онда је уследио велики преокрет Чукаричког којим је Партизан, неколико кола пре краја првенства, дошао на ивицу амбиса званог неиграње Европе наредне сезоне – не само због у том тренутку врло незавидног пласмана на табели, већ и због чињенице да га је тек очекивао реванш полуфинала купа у Нишу.
• 0:2 у дербију у Хумској (септембар 2019.)
• 1:2 у Сенти од ТСЦ-а (јуни 2020.), опет у потпуно такмичарски небитном мечу за Ц. звезду, у претпоследњем колу првенства, након што је „преко ноћи“ укинут плеј оф.

Осим у ова четири наврата, Ц. звезда није победила у још само 12 првенствених утакмица у ове три и по године – у питању су ремији, а половина њих се десила у вечитим дербијима, тј. Партизан им је у шест таквих мечева био такмац.

Дакле изузму ли се вечити дербији у последње 3,5 године, долазимо до првенственог биланса Црвене звезде против „остатка Србије мимо Партизана“ који гласи:

124 утакмице, 115 победа, 6 ремија, 3 пораза (!)

То је већ 93% остварених победа на оваквом једном огромном узорку. Не, овако нешто дефинитивно никада до сада није виђено у Европи, у било којој националној лиги највишег ранга. Да ли је ово за пријаву у Гинисову књигу рекорда, за неку другу пријаву, или за јавно игнорисање и ћутање на ову тему – ко ће га знати. У Србији се свакако ради ово последње – ћути се, пошто овај статистички (чињенични) податак нисте до сада нигде могли да прочитате последњих дана и седмица, откад се прича о тренутним серијама Партизана и Црвене звезде…

Није ни овде крај приче о серијама и низовима, посебно због тога што се 164. дерби у среду игра у комшилуку: Елем, у сезони Партизановог „танга смрти“ (2016/17) је слављена победа на комшијском стадиону од 1:3, головима Леонарда (2) и Тавамбе. Био је то 154. дерби одигран 18.04.2017, а том победом се Партизан у плеј офу бодовно поравнао са Црвеном звездом (касније ју је и престигао и освојио најдражу титулу у својој историји).

Да ли знате да је то до данас и последња првентвена утакмица коју је Црвена звезда изгубила на свом стадиону? Ако нисте знали, сада знате. Након те утакмице је наш вечити ривал одиграо тачно 70 првенствених утакмица на свом стадиону, са билансом 65-5-0 !? Наравно да никога не треба да чуди да им је у ових 5 ремија баш Партизан био најчешћи противник. Он је то био чак три пута – у 155. дербију (0:0 у августу 2017, када судија Грујић није свирао пенале у првом полувремену на Јанковићу и на Тавамби), у 159. дербију (1:1 у марту 2019, када је Партизан дуго водио и тек у финишу примио изједначујући гол) и у 162. дербију (0:0 у марту 2020, кад је ривал тај реми славио у медијима као победу, а Партизанов медицински сектор гледао како да најбрже здравствено поврати намерно претучене и тешко повређене Садика и Суму).

Шта очекивати у среду у комшилуку? Треба очекивати Партизан који ће сигурно ићи на победу, који ће све подредити тој победи и који не би био задовољан нерешеним резултатом чак ни ако би он сам до тог ремија стигао постигнутим голом тек у надокнади времена. Што се Црвене звезде тиче, она би сигурно овог секунда потписала реми, иако би са њим угрозила онај свој проценат од 90% првенствених победа у последње 3,5 године. Црно-белима би победа у 164. дербију вишеструко значила – оставила би нам неку минималну наду у борби за титулу у преосталих 8 кола (предаје нема до краја, посебно докле год „математика“ каже да је титула теоретски и даље достижна, а у крајњој линији треба „вежбати добар менталитет“ и за Европу од лета), али би и на некин начин потврдила дистинкцију у поређењу ових и оних победоносних серија, низова итд. Било би крајње време и да једном у дербију у комшилуку, после дужег времена, напокон видимо и једно квалитетно суђење и да о учинку арбитара после утакмице нико не расправља и не полемише. Буде ли тако, буде ли се све свело на одмеравање фудбалског квалитета, шансе Партизана за победу су апсолутно реалне.