Дерби који је морао да се игра у Хумској!

Партизан је жестоко оштећен судијским одлукама пре месец дана (13.03, против Напретка) и последњег викенда (10.04, против Чукаричког). То је утврдила неколицина тзв. судијских експерата, независни један од другог и трећег. Да су судијске одлуке у неуралгичним моментима на те две утакмице у којима се пресудило против Партизана (није свиран очигледан пенал против Напретка, односно није дат још очигледнији црвени картон играчу Чукаричког) биле супротне, односно коректне, имали бисмо данас, највероватније, дијаметрално супротну ситуацију од оне коју сада имамо – Партизан би било лидер на табели пред плеј оф, са бодовном предношћу, очекивао би 167. дерби у својој кући, на свом стадиону у Хумској, уз нимало небитан податак да би и у случају бодовног егала са ривалом након завршетка првенства он био тај који би освојио шампионску титулу! Све набројано је сада буквално дато у руке вечитом ривалу, поклоњено му је, што не може а да ни дан данас не изазива бес и горчину сваког оног ко воли црно-беле боје….

Партизан је сада притеран уза зид и с обзиром у каквој лиги се надмеће – практично је пред императивом победе у 167. дербију, уколико мисли да након 2017. године врати титулу шампиона у трофејну салу у Хумској. Сваки други резултат сутра би те шансе свео на суву теорију, понајвише због чињенице да се црно-бели тада не би више самостално питали ни за шта. Могли би да добију свих преосталих 6 мечева у плеј офу и поново, готово сигурно, не би дошли до титуле.

Како ће екипа реаговати на све описано, остаје да се види. Спортски погон Партизана, са изузетком спортског директора у једном наврату, свесно се целе седмице „закључао“ (медијски изоловао) у покушају да се припрема за утакмицу одради са максималном концентрацијом и усмереношћу на оно што је најбитније, а то су играчко-тактичко-психолошки детаљи који могу да пресуде у једној тако важној утакмици.

Фаворизовање Црвене звезде пред суботњи 167. дерби се врши буквално свуда, у свим сегментима ове заједнице и нашег животног простора. Нека га, вербално противуречење свему томе не би у оваквој атмосфери која нас окружује имало баш никаквог смисла. Нека још данас а и сутра до 18 часова свако прича шта год пожели, нека се јави још милион разних експерата и фудбалских видовњака, нека пљуште прогнозе о сигурном „кецу“ и нека и даље падају кладионичарске квоте на један такав исход – ма само нека се „таласа“! Права и једина истина ступа на сцену у суботу у 18 часова, на месту које, понављамо, никако није смело да буде географска локација одржавања 167. дербија.

Последњи дерби који је практично директно одлучио првака се одиграо 25.04.2015. ту где ће и овај суботњи – 148. дерби (0:0). Претпоследњи такав се одиграо 18.05.2013. у нашој кући – 144. дерби (1:0, Јојић). Пре њега су то била још два дербија у нашој кући – 140. дерби (23.04.2011.) и 138. дерби (08.05.2010.), оба пута 1:0 (Тејго, а пре њега Петровић). А кад смо ова набрајања уназад започели са одлучујућим дербијем одиграним у комшилуку, ред је да набрајање и завршимо са једним истим таквим – био је то 124. дерби одигран на стадиону вечитог ривала 23.04.2005. (1:1. стрелац за нас Ђорђевић). Свих пет пута је Партизан био тај који је те битке добијао, па и онда када је само ремизирао. Сутра нам реми није опција, захваљујући вишим али не и узвишеним силама, што опет не мора да представља и психолошки хендикеп за црно-беле пре утакмице.

Надајмо се у суботу суђењу које се после утакмице неће помињати у негативном контексту (мислимо наравно само на оне који фудбалски гледају на ствари, који се не баве политикантством), а надајмо се, вала, и беспрекорној трансмисионој техници усред 21. века (замислите, молим вас!) која ће омогућити нормалан рад једног таквог чудовишта и седмог светског чуда које се зове „Видео Ассистант Реферее“, у народу познатијег као „ВАР“. Ове априлске пролећне температуре су сличне јесењим, па би стварно био ред да то поспеши ефикасност „ВАР“-а и врати га на ниво јесењих радних температура које су деловале благородно за трансмисиону технику.

Играчима Партизана и тренеру Станојевићу желимо само једно – победу након 90+ минута која би, без икакве дилеме и када се узму у обзир заиста све околности, све што је претходило и што и даље претходи овом 167. дербију, била највећа и најзначајнија победа фудбалера Партизана на неком дербију (да се не наљуте у тексту већ поменути Јојић, Тејго или Петровић) – још од оног давног 07.05.1978, када је одигран 62. вечити дерби, чији је снимак, заједно са два претходна, волшебно нестао из архиве РТС-а, па можемо само овако да га представимо:

Било је 3:2 за црно-беле у Хумској и била је то и буквално победа за титулу! У суботу је задатак још тежи, јер нам је потребно 2:3 сликовито речено, односно победа у гостима…у које се, да је било судијске правде, не би у суботу ни ишло.

Влада Ћујић