Prošlo je 37 godina, i može da prođe još 137, a 3. septembar će uvek biti tužan dan za sve koji vole Partizan. To je dan kad nas je prerano i bez pozdrava, žureći na trening napustio Dragan Mance.
Golgeter kakav se teško rađa, idol onog vremena, ali i čovek čijoj se veličini dive i oni koji su rođeni godinama nakon tog kobnog septembarskog jutra.

Ne postoji navijač Partizana koji pred očima na današnji dan nema sliku igrača u crno-belom dresu sa brojem DEVET na leđima, kako klizi na kolenima i sa rukama visoko podignutim u vazduh proslavlja postizanje gola.
A, Dragan Mance ih je u dresu Parnog valjka postigao 174. Poslednji u pobedi protiv protiv Budućnosti (2:1) samo dva dana pe nego što je prebrzo otišao. Da, otišao od nas, ali nikada ne može da prestane da živi u navijačima Partizana koji su ga toliko obožavali i koje je on toliko voleo.

Priča o tome kako je na trenignu nastao muk kad je tadašnji trener Nenad Bjeković saopštio da je poginuo Dragan Mance je mnogo puta ispričana. Knedla u grlu uvek stoji i onome ko je prepričava i onome ko je sluša. I tako će uvek biti.
Sećanje na to je uvek teško i bolno, i to ništa ne može da promeni, ali Dragan Mance nam je ostavio mnogo toga lepog po čemu ga se možemo sećati.

Gol protiv Kvins Park Rendžersa, strast i emociju sa kojom se borio za Partizan, karakter, odlučnost i požrtvovanje… To je ono po čemu ga pamtimo i zbog čega će mu se uvek pevati:
– Otiš’o si Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa juga!

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE