Бод који има велику специфичну тежину

Партизан је одиграо синоћ добру европску утакмицу на гостујућем терену. Опхрван великим персоналним проблемима (потпуни изостанак Здјелара, Шћекића, Холендера и Марковића, уз још пар „ровитих“ играча у тиму и у протоколу, а и без шефа струке Александра Станојевића, с обзиром да играчи њега нити су могли да виде, нити да чују током утакмице), усмерен на веома квалитетног и у физичком смислу беспрекорно селектираног и спремног ривала, наш тим је, чини се, у синоћној утакмици чак много боље парирао Генту него што је то био случај у београдском окршају пре две седмице. То је наш основни закључак након синоћног меча и он је тај који мора да чини задовољним сваког оног ко је уз Партизан и уз његове црно-беле боје.

Добре такмичарске вести за Партизан су синоћ стигле и пре почетка утакмице у Генту. Реми у утакмици у естонском Талину (Флора – Анортозис 2:2) је обрадовао сваког у табору нашег клуба, јер је он оба ова ривала у групи оставио на безбедној бодовној дистанци од Партизана. Самим тим, наш тим је додатно окуражен ушао у утакмицу и без обзира што је лопта углавном била у поседу играча белгијског клуба – играчка надмоћ Гента уопште није била таква каква је она била у највећем делу београдског меча. Шта више, Партизан је био тај који је створио озбиљније шансе за гол – прилике су у првом полувремену имали Мениг, Пантић, а да не говоримо о сјајном „слободњаку“ Натха и нажалост погођеној само стативи (који центиметар више удесно да је та лопта ишла, сигурно би се од стативе одбила у гол!), као и о прилици Миљковића након одбијене лопта од стативе, док су у другом полувремену озбиљне шансе за гол пропустили Јојић (у два наврата у року од две-три секунде) и посебно Рикардо након вођства од 0:1, када је са 7-8 метара пропустио да макар окрзне долазећу лопту са крила, након чега би та лопта сигурно отишла у мрежу…Пребројте само ове прилике и видећете да их је било знатно више него у Београду.

У исто време, мора се рећи да је и домаћин имао своје шансе, било је међу њима и оних баш великих, али је наш голман Поповић поново, у више наврата, показао да је Партизан дефинитивно добио једног изузетно квалитетног чувара мреже, момка на којег цео тим може да се ослони и који има велику перспективу у будућности. Млади „Поп“ из утакмице у утакмицу показује све веће самопоуздање, брани све оно што мора да се одбрани а доста тога и што баш и не мора, а некако остаје и жал и сета што је на неким битним утакмицама (синоћ, па против Гента у Београду, а и у вечитом дербију) голове примио тако што је заиста (наравно ненамерно) остављен на цедилу, без икаквих шанси да одбрани ударце самих самцатих противничких играча, на само пар метара удаљених од њега и од нашег гола…Било је таквих момената и против Чукаричког, само што тада срећом нисмо кажњени противничким головима, па се надамо, желимо и верујемо да ћемо те ствари у одбрани брзо поправити и да ће у преосталих 9 утакмица до краја полусезоне (6 у првенству, 2 у Европи и 1 у домаћем купу) наш „Поп“ бити на што мањим искушењима.

Гол Урошевића за вођство Партизана у Генту је био такав да га је немогуће адекватно лепо описати речима. То је једноставно била ГОЛЧИНА и то не би одбранила ни три голмана, па макар сваки од њих био добар као што је свакако добар Турчин на голу Гента. Браво „Чаки“, овај твој потез ће гледати цела Европа ових дана и дивити му се!

Партизан је у Генту стремио ка победи која би му донела и теоретско презимљавање у Европи, а и потпуно отворене шансе за борбу за 1. место у групи у преостала два кола у групи, односно за директан пласман у 1/8 финала Лиге конференција. До те победе је недостајало да се, након вођства средином другог полувремена, издржи још само 12-13 минута. Није се издржало, мада се мора рећи да је нерешен исход ипак најправеднији. Лакше је то наравно констатовати кад се гол прими у 80. него у 90. минуту, али је заиста реми реалан након свега виђеног. Овим ремијем наше шансе за 1. место остају у домену теорије, без обзира што ће у преостала два кола (на гостовању Флори и против Анортозиса у Београду) Партизанов циљ бити освајање максималних 6 бодова. Тих 6 бодова ће бити довољно за 1. место само уколико Гент на гостовању на Кипру и против Флоре код куће не освоји укупно више од 2 бода. Чини се да тај сценарио нећемо гледати, пре свега због те њихове последње утакмице код куће против Естонаца, али…

То све не сме ни на који начин негативно да утиче на Партизанове аспирације у преосталим мечевима у групи! Ми синоћ нисмо освојили само бод у групи који је био битан да нас одвоји (односно остави) на огромних „+5“ у односу на Флору и Анортозис, већ и велики бод за клупски коефицијент за наредну сезону 2022/23. Партизан тренутно дели 63. место на клупској ранг листи УЕФА за долазећу сезону, а синоћ му је клупски коефицијент порастао са 21,500 на 22,500 бода. Подсећамо, у овој сезони смо у жребовима наступали са коефицијентом од 18,000 бодова. Горе на графици су у плавим пољима екипе које су још увек активне у Европи. Са обе победе у преосталим мечевима у групи би црно-бели подигли свој коефицијент за додатна 4,000 бода (реми се, почев од групне фазе па надаље, са изузетком баража, вреднује са 1,000 а победа са 2,000 бода за клупски коефицијент), уз додатни бонус за пласман у елиминациони део (1,000 бонус бод за 2. место у групи, односно 2,000 бонус бода за 1. место у групи), као и уз чињеницу да би напролеће тај клупски коефицијент, са наставком такмичења у Европи, могао додатно да се јача (истина тек од 1/8 финала, пошто то није могуће у баражу). Када се све ово узме у обзир, јасно је да бисмо са обе победе до краја такмичења у групи подигли свој клупски коефицијент на минимум 27,500 бодова што би нас сигурно још више подигло на ранг листи, приближило месту у „ТОП 50“ европских клубова и учинило нам позицију од наредног лета још повољнијом када су у питању жребања у квалификацијама, а потом и за, надамо се, неку нову групну фазу…

Синоћни бод освојен у Генту је Партизан поново учинио најуспешнијим српским представником у Европи у досадашњем току ове сезоне. Нека се и то каже на овом месту, нека и то свако зна.

Синоћни реми је клубу донео и УЕФА премију у висини од 166.000 €, чиме је на име премија УЕФА ове сезоне до сада зарађено тачно 5.385.000 €. Ако знамо да је Партизан клуб који се највише финансира из два извора, а то су трансфери играча и премије у Европи, јасно је колико и у том финансијском смислу синоћни реми значи, односно колико ће значити да се у преостала два меча у групи све учини да се остваре обе победе (свака вреди 500.000 €).

Деси ли се на крају групне фазе у овом тренутку најреалнији сценарио, а то је да Партизан заузме 2. место у групи и тиме буде учесник баража (не 1/16 финала, како многи медији то погрешно „крсте“), треба рећи да пропозиције УЕФА предвиђају у баражу сусрете екипа са тим пласманима против екипа које заузму 3. место у групама Лиге Европе. Пропозиције дефинишу и да бисмо ми реванш утакмицу баража играли код куће, а никако се у баражу не бисмо могли сударити са клубом из наше земље (у овом тренутку Црвена звезда теоретски може да заврши на 3. месту у својој групи Лиге Европе). Дакле број наших потенцијалних ривала би пре тог жреба за бараж варирао од 7 до 8 (у зависности од тога буде ли наш вечити ривал учесник тог баража или он то не буде), а летимичан поглед на могуће ривале у овом тренутку, мада је ипак прерано за неку озбиљнију процену и анализу, нуди баш широк и различит спектар могућих противника. Препустићемо тај летимичан поглед читаоцима овог текста, а кад прође и претпоследње (5.) коло по групама Лиге Европе и Лиге конференција (четвртак 25.11.2021.) – сви ћемо бити већ знатно паметнији…

Док тај 25. новембар, када Партизан буде гостовао у Естонији, не дође и не прође, црно-беле најпре већ у недељу (07.11.) очекује првенствени меч 16. кола против новосадског Пролетера у Хумској. То је прва утакмица у другом кругу шампионата и меч који, као и сваки првенствени, носи императив освајања сва три бода. Први круг првенства смо одиграли са извaнредним билансом (14-1-0, гол разлика 44:5) и недељну утакмицу треба добити како знамо и умемо. Партизан јесте изморен јаком синоћном европском утакмицом и повратком у Београд тек јутрос у рану зору, јесте и даље опхрван персоналним проблемима услед повреда многих играча, било је и синоћ повређивања појединаца, али ништа од тога не може бити алиби – у недељу се једноставно мора остварити победа, из свих расположивих ресурса! Након тога долази, у овом тренутку толико жељена и потребна двонедељна, репрезентативна пауза, а сезона се наставља за викенд 20/21. новембра, када ће у Хумској бити одигран дерби против Војводине. Након тога се иде на европско гостовање Флори у Талин, па се гостује Вождовцу, па се игра 1/8 финала Купа Србије итд. Биће свакако још доста узбуђења све до средине децембра, када пада завеса на ову, у сваком смислу узбудљиву јесењу полусезону…

Влада Ћујић