Бибарс Натхо – нећу се зауставити док не направимо нешто велико!

Капитен израелске репрезентације, али од недавно и држављанин Србије, везиста Партизана Бибарс Натхо, током припрема у Турској говорио је за сајт Партизана, где је открио како се осећа под вођством Гордана Петрића, да ли је време за победу у дербију и о чему стално разговара са Рикардом Гомешом. Бибарс Натхо по доласку у Партизан има 146 наступа за клуб, 48 постигнутих голова и 42 асистенције.

После паузе од 40 дана и првог дела припрема у Београду, наставља се рад у Турској. Како се ти лично осећаш?

„Океј, добро је вратити се послу. Није баш најбоље време за фудбал, али имамо добре тренинге, сигуран сам да ћемо бити спремни“.

Први пут сте сада прошли припреме са шефом Петрићем. Како би упоредио припреме од прошлог лета и сада?

„Другачије је. Претходни тренер је више захтевао на тактици и позиционирању, док сада више радимо на трчању и физичкој спреми. Што се тиче фудбала, сваки тренер има своје идеје, али ја не могу да кажем шта је боље“.

Доста се помиње нови тренажни део на СЦ Партизан-Телеоптик, популарно брдо. Какви су твоји утисци?

„Наши кондициони тренери траже, а ми испуњавамо задатке – то је нешто ново и за нас. На крају, ако будемо имали сјајну полусезну сви ће рећи то је разлог!“

Шеф Петрић је променио начин рада у Београду са по једним тренингом дневно, али у трајању од 2 сата и 10 минута.

„Да, када смо се вратили након паузе било је доста времена до утакмица, те сматрам да је то била добра одлука, трудили смо се. Сада је време да тренирамо краће, али два пута дневно. На крају све зависи од резултата – ако буду добри, значи да су и припреме биле добре, а ако не буду добри, значи да ни припреме нису биле добре“.

Циљеви Партизана су увек јасни иако заостајемо на табели – увек конкурентни у борби за титулу до последње секунде. Какво је твоје мишљење о наставку полусезоне?

„Уморио сам од понављања тога, али заиста морамо да гледамо у своје двориште. Ако гледамо превише унапред, можемо да заборавимо на оно што је за нама. Прво, да осигурамо друго место, које води у квалификације за Лигу шампиона. Друго, да се приближимо вечитом ривалу колико год је то могуће, па и да их престигнемо“.

Како би оценио први део полусезоне?

„Наравно да није успешна када заостајеш 10 поена за вечитим ривалом, али Европа је нешто друго. Чак и у Европи почели смо веома лоше – испали смо из квалификација за Лигу Европе, али било је и добрих ствари. Показали смо да можемо да играмо добар фудбал, надам се да ћемо тако и наставити“.

Да ли осећаш да имаш поверење шефа Петрића?

„Одговор је да. Осећам да верује у мене и мој стил игре, зна шта могу да донесем тиму и срећан сам због тога. Морам то да искористим, да радим јако. Ако гледам само свој учинак, мислим да сам одиграо добру полусезону и желим тако и да наставим“.

Клуб верује у тебе, потписао си нови уговор пре него што је стари истекао.

„Да, имам сјајан однос са свима у клубу, од управе до спортског директора, уживам у њиховом поверењу, надам се да ће се сарадња и наставити. Али наравно, све зависи од мојих игара на терену“.

Четири године си провео у Рубину, четири у ЦСКА, Партизан ће бити рекорд.

„Да, пет година, а надам се и 6, 7. Сјајно се осећам у свом телу и сигуран сам да могу да играм минимум још две сезоне, а за после ћемо видети“.

Каква су ти размишљања по питању каријере после истека фудбалске. Менаџерске воде или?

„Можда. Много волим фудбал, мислим да имам доста и искуства, видим да ми и клуб верује ако кажем нешто. Волео бих након каријере да останем у клубу, не знам тачно на којој позицији, али након 35 година почнеш да размишљаш и о тим стварима“.

Можеш ли нам рећи нешто више о Хазизију, саиграчу из репрезентације, о којем се доста прича ових дана?

„Играо је са мном у репрезентацији, гледао сам његове утакмице. Сјајан је играч, у последње две сезоне се много побољшао. Увек је био даровит и технички поткован, али у последње две сезоне заиста је експлодирао. Мислим да би много могао да нам помогне, надам се да ће клубови да се договоре око новца. Он жели да се опроба у иностранству, рекао сам му да у Партизану може да одскочи. Добар је дечко и ја му желим све најбоље“.

Твој победнички менталитет је невероватан, како на утакмицама тако и на тренингу, што се види и на “баскету” који играте после тренинга. Само победа и победа. Ипак, оно што те негде потајно “боли” је што ниси уписао титулу са клубом.

„Погађаш ме у најболнију тачку моје каријере у Партизану. Морам да донесем титулу Партизану! Не желим да причам о домаћем првенству из поштовања, али свестан сам каква је ситуација. Надам се да ћу барем увести Партизан у Лигу шампиона, то би било сјајно за навијаче. Нећу се зауставити док не направимо нешто велико!“

Управо сличне речи чујемо и од Рикарда, да ли разговарате о вашим циљевима у Партизану?

„Наравно, обојица имамо исти менталитет, желимо увек да победимо, често се и посвађамо због неких игрица. То је прави спортски менталитет – када желиш увек и у свему да победиш. То је важно и за утакмице, често смо били веома близу, али је мало фалило“.

Од недавно си добио и српски пасош, како се осећаш као грађанин Србије?

„Сјајно, почињем да учим српски језик. Деца треба да добију пасоше, жена и ја уживамо, она је и започела бизнис, ово је наша друга кућа! Људи су увек изузетно добри према нама. Када причам са женом, желимо да останемо у Београду и након каријере, бићемо пресрећни ако се тако и деси“.

Српски језик није лак?

„Да, али срећом сличан је руском. Готово све разумем, али тешко ми је да причам. Вежбам, па полако“.

Партизан је први пут у историји обезбедио европско пролеће две сезоне за редом.

„Сада сам то сазнао, прошли смо веома тешку групу, били испред Келна, били близу и да будемо први у групи. Неће бити лако против Шерифа, тешка утакмица је пред нама, али мислим да можемо до осмине финала, па ако будемо имали мало среће на жребу и даље од тога“.

Да ли си очекивао да ћете проћи групу?

„Одмах сам рекао у првом интервјуу за „Партизанов подкаст“ да можемо да прођемо групу. Многи су помислили да причам без везе, али заиста сам веровао у овај тим. Стручни штаб је одличан, играчи су на веома високом нивоу, веровао сам у пролаз“.

Шта је био проблем на почетку полусезоне?

„Заиста је било чудно, добро смо почели – победили 4:0 у Ивањици против Јавора на терену који није сјајан, али у Партизану мораш увек да будеш агресиван. Мислим да смо превише размишљали о томе како да држимо лопту што дуже у свом поседу и да чекамо да она сама уђе у гол, што наравно не може да се деси само од себе“.

Да ли си сагласан са тим да је време за победу у дербију?

„Увек је време да се победи у дербију! Дуго већ нисмо победили у дербију, али имамо прилику већ 1. марта. Почињемо наставак сезоне на тешком гостовању, па имамо Европу, тако да корак по корак“.

Истакао си у разговору за „Партизанов подкаст“ пре утакмице са Ницом да желиш да када други тимови дођу у Хумску помисле и кажу “овај тим је луд”, да знају и осећају да неће лако доћи до бодова. Такође, сугеришеш и младим играчима да немају превише “респекта” према противницима, већ да играју “тврдо” и “мушки”.

„Ако гледам по себи, мислим да сам најфинији момак ван терена. На терену је другачије, некад кажем и себи – не можеш да будеш фин. У фудбалу ти нико неће дати ништа ако се сам за то не избориш. Да, мора да остане у границама спорта, али морамо да гриземо и да увек желимо више. Морамо да направимо атмосферу као на кошарци, дођеш на утакмицу и већ је 20:0 за Партизан. Желим да направимо такву атмосферу и на стадиону, да је већ у свлачионици 1:0. На нашем стадиону тренутно зависи од дана, зависи од утакмице. Сви то морамо заједно да променимо, прво ми играчи, али и навијачи заједно са нама“.

Колико год воле Партизан, у тој жељи су навијачи некада груби према играчима, поготово младим?

„Свуда је тако. Млади играчи у Србији имају доста простора, гледам према себи – пре 15 година не бих могао да седим и причам са данашњим Натхом, другачији је то био менталитет. Млади играчи овде добијају велику подршку од нас старијих и од стручног штаба. Са 16, 17 година већ добијају прилику да играју. Наравно, навијачи су понекад строги, али то је живот, мораш да научиш да се бориш са притиском ако желиш да будеш професионалац, а ако не желиш, бави се другим стварима – играј стони тенис“.