Беспрекоран првенствени старт, као непогрешиви весник славља на крају!

После више година, напокон смо сведоци једног новог, крајње успешног старта црно-белих у домаћем првенству. Идемо кроз историју XXИ века, да вам документујемо колико је овакав почетак битан – за један слављенички, шампионски крај…

Партизан је јуче у Новом Пазару забележио и четврту узастопну првенствену победу од почетка првенства. И она је, попут три претходне, остварена убедљиво – резултатски и играчки – с тим што је њен значај утолико већи уколико се зна да је реч о традиционално непријатном гостовању за Партизан. Овај пут је, макар када су фудбалска дешавања на терену у питању, све у Новом Пазару било итекако пријатно за поклонике црно-беле боје, а домаћин може бити пресрећан крајњим резултатом од само 1:4 у корист госта.

До краја месеца, а затим и двонедељне паузе која ће потом уследити (због репрезентативних термина), црно-беле очекују још три првенствена меча – два на нашем стадиону (против Металца и Радничког из Ниша) и гостовање Колубари у Лазаревцу. Уз дужно поштовање сваком ривалу у лиги, овакав Партизан каквог гледамо ових дана и недеља, апсолутни је фаворит у наредна три кола и само га нове три победе могу задовољити. Након паузе нас очекује гостовање крагујевачком Радничком, а одмах после тога следи и дерби на нашем стадиону…

У очекивању наставка наше тријумфалне серије у шампионату, идемо уназад кроз историју досадашњег тока XXI века, да се присетимо и да покажемо колико је одличан првенствени старт битан за оно што касније треба да уследи, оно чему се сви навијачи Партизана сваке године надају, а после четворогодишњег поста то итекако жељно ишчекују и од њихових љубимаца то и захтевају – титулу у Хумској бр. 1:

СЕЗОНА 2014/15

Била је ово шампионска сезона коју је у јесењој полусезони и у првих пар кола пролећног дела првенства са клупе водио Марко Николић, у свом првом мандату на клупи Партизана, да би га почетком пролећне полусезоне заменио Зоран Милинковић.

Темељи титуле су „ударени“ у јесењем делу, односно од самог почетка првенства када је Партизан остварио 8 узастопних првенствених победа (меч 7. кола против ОФК Београда је најпре одложен, па је игран у каснијем термину). Овај низ је рекордан почетни низ победа којег је Партизан остварио у XXI веку, а прекинут је несрећним поразом у Јагодини, када је Партизан буквално промашивао и немогуће…

СЕЗОНА 2008/09

Била је ово шампионска сезона у којој је Партизан на крају остварио рекордну бодовну предност над најближим пратиоцима на табели, Војводином и Црвеном звездом. Наш тренер је у тој сезони, другу сезону заредом, био Славиша Јокановић.

Поново су темељи на крају убедљиво освојене титуле „ударени“ на почетку првенства, када су црно-бели у свом силовитом старту забележили 7 узастопних првенствених победа. Последња у том низу победа је била она у дербију у комшилуку (0:2), када се вечитом ривалу побегло на већ огромних „+13“ и освајање титуле је после тога постала формалност. Фалило је само пар минута да и те јесени, баш као што ћемо то урадити шест година касније, видимо и осму почетну, узастопну првенствену победу нашег тима, јер је другим голом Зоран Тошића Партизан до самог краја утакмице против Јавора водио са 2:1, али смо онда, у последњим тренуцима, сами себи дали гол (аутогол) и Јавор је на „ЈНА“ прекинуо наш беспрекоран низ.

СЕЗОНА 2007/08

Годину дана пре малопре поменуте сезоне, одиграна је сезона која се завршила у мају 2008. великим шампионским слављем у Крушевцу, а Партизан је у овој сезони 2007/08, иако на почетку психолошки веома уздрман административним избацивањем из Европе (нереди у Мостару), смогао снаге да се, вођен са клупе у јесењем делу од стране Мирослава Ђукића (први помоћник му је, да подсетимо, тада био данашњи шеф струке Александар Станојевић), брзо „прешалта“ на домаће првенство, у које је ушао силовито…

Као што видите, на почетку је остварено 6 узастопних првенствених победа, а низ је прекинут у дербију на нашем стадиону када је одиграно нерешено 2:2 – истина у једној одличној утакмици у којој је, и то да се каже, Партизан све укупно био бољи ривал и заслужио је на крају више од ремија.

СЕЗОНА 2010/11

Александар Станојевић је, у свом првом мандату, клупу Партизана преузео у финишу претходне сезоне 2009/10 и са екипом је направио подвиг у пролеће те 2010. године – престигао је вечитог ривала, победио га и у директном дербију који је све решавао и на крају освојио титулу. Сезону 2010/11 је Партизан започео фантастичним европским успехом, пласманом у Лигу шампиона по други пут, али је и у домаћем првенству одлично стартовао…

Остварено је 5 узастопних првенствених победа, а низ је баш изненађујуће, потпуно неочекивано у том тренутку, прекинут на „ЈНА“, у утакмици одиграној без голова против суботичког Спартака. У неким каснијим годинама ће нам тај исти Спартак, испоставиће се, често правити проблеме (побеђивао нас је на „ЈНА“, узимао нам је бодове и у Суботици, а једном нас је тамо избацио и из куп такмичења, док је на „ЈНА“ против њих слављено пар победа у самом финишу, уз грдне муке), али је те јесени 2010. године тих 0:0 представљало један мали шок за црно-беле.

СЕЗОНА 2002/03

У овој сезони је екипу у јесењем делу првенства са клупе водио Љубиша Тумбаковић. У Лигу шампиона се није могло преко страховито јаког минхенског Бајерна, након тога је ипак у Купу УЕФА савладан португалски великан Спортинг (па смо касније испали од чешке Славије из Прага), а првенство је у исто време започето веома добро….

Остварено је 5 узастопних првенствених победа, а низ је прекинут у Железнику, поразом против клуба који је у тим годинама више пута правио проблеме Партизану, у оба домаћа такмичења.

———————————-

У свим горе описаним сезонама је Партизан на крају освајао шампионска знамења. Освајали су црно-бели титуле у XXI веку истина и онда када нису имали баш беспрекорне првенствене стартове (парадни пример је најдража титула у историји, она из сезоне 2016/17, али су ту и титуле из сезона 2012/13, 2011/12, 2009/10, 2004/05 или 2001/02), али нам се чини да је значај доброг старта у лиги, посебно након поменуте сезоне 2016/17, постао још много, неупоредиво битнији него раније и да само он оставља наду да ће Партизан до самог краја шампионата бити конкурентан у борби за врх табеле.

——————————–

Овај текст и тематику закључујемо једном сезоном из претходног XX века. Реч је о сезони 1998/99 у којој је Партизан на интернационалном плану понудио незаборавне мечеве у тадашњем Купу победника купова (најпре против Њукасла, а онда и против римског Лација, без обзира на испадање – у том тренутку је Лацио сигурно био међу 2-3 најјача тима у Европи, у крајњој линији је потом и освојио тај интернационални трофеј, у последњем издању тог такмичења), али је и у домаћем првенству, у његовом јесењем делу (пролећни део сезоне је само „начет“, па због бомбардовања наше земље од стране НАТО-алијансе није ни одигран до краја), направио једну незаборавну ствар:

Партизан је ове јесени, са Љубишом Тумбаковићем на клупи, остварио у првенству тадашње СР Југославије чак 15 узастопних првенствених победа, у исто толико почетних кола! Тек након тога је у 16. колу, у дербију против Обилића, тај фантастичан низ прекинут, да би након тога била остварена и победа у последњем јесењем колу на Карабурми, чиме је јесења полусезона окончана са тешко икада достижним билансом 16-1-0. Било је све ово баш давно, али сећања и на ту утакмицу протв Обилића (0:0) не бледе, пошто је то била, без обзира што су мреже остале нетакнуте, једна од најквалитетнијих утакмица одиграних у домаћим шампионатима након распада СФР Југославије 1992. године. Ко жели, може ту утакмицу да одгледа у једном дужем снимку, недавно постављеном на Youtube-у.

А сад Европа, четвртак је близу, стиже нам руски Сочи…

Влада Ћујић