Antić zvanično u Partizanu!

Novi dres sa brojem 15 mu je uručio sportski direktor – Ivica Kralj.

– Kada me je pozvao Ivica Kralj, više nisam razmišljao o drugim solucijama. Razgovarali smo fudbalski i za mene je povratak bio veliki izazov, jer mi je negde ostala želja da debitujem za prvi tim Partizana. Išao sam okolnim putem do cilja, sada sam vratio i jako sam srećan zbog toga. 

Generacija kojoj je pripadao Antić u Humskoj iznedrila je nekoliko vanserijskih talenata, kasnije i reprezentativaca – Lazara Markovića, Aleksandra Mitrovića, Nikolu Ninkovića…

– Bilo je mnogo talentovanih momaka u toj generaciji, ali i u selekcijama rođenim 1995. i 1996. godine, gdes u bili Danilo Pantić, Andrija Živković, Saša Lukić… Sa svima smo se znali, trenirali, igrali, trenirali su nas isti treneri, legende kluba i mnogo momaka je uspelo u fudbalu. Zato mi je drago što sam se vratio, jer pamtim mnogo lepih stvari iz tog perioda omladinske škole i jedva čekam da počnem da radim sa prvim timom.

Deluje da je Vaša životna priča možda putokaz deci da se naporan rad i trud uvek nekako na kraju isplati, bez obzira što je u školi Partizana mnogo talenata I na svakoj poziciji i po nekoliko dečaka konkuriše za tim.

– Apsolutno, mnogo je talenata i nije lako doći do mesta pod suncem u takvoj konkurenciji. Sećam se, recimo, da sam skupljao lopte kada je Marko Lomić bio istaknuti prvotimac Partizana i obožavao sam da ga gledam. Ta konkurencija ne škodi, tera vas da radite. Nisam se tada izborio, ali sam našao neki svoj put i na kraju sam stigao tu gde sam i želeo, pa se nadam trofejima sa Partizanom.

Bili ste član omladinske selekcije Srbije koja je 2013, godine osvojila titulu prvaka Evrope u Litvaniji, a interesantno je da ste poziciju levog beka delili sa čovekom koga ste upravo zamenili u Partizanu – Slobodanom Uroševićem.

– Da, zaista neverovatno, Čakiju želim mnogo sreće u daljem nastavku karijere, mnogo mi je drago da je pronašao inostrani angažman i ima mogućnost da potvrdi kvalitet koji je pokazao u Partizanu. Igrali smo zajedno u toj selekcviji koja je uzela evropsko zlato i to su svima nama prelepi momenti, uspomene za ceo život. To nam je svima bio podstrek za dalji nastavak karijere.

Kada biste pravili paralelu svojoj igračkih karakteristika sa Uroševićem, kako biste opisali svoje mogućnosti?

– Ako bih opisivao sebe, čini mi se da su moji kvaliteti ta leva noga, koja je uvek deficitarna u fudbalu, dobar centaršut, šut sa distance, napadački sam nastrojen. Tokom mog fudbalskog puta, morao sam da popravljam igru u odbrani, jer sam se nalazio u situacijama gde se moja ekipa branila i to je škola koju naprosto morate da naučite, da biste postali bolji igrač. Teško mi je da uporedim sebe sa Slobodanom, jer je njegova igra u odbrani bila sjajna, mada je doprinosio i u napadu. Mogu samo da se nadam da ću doprineti koliko i on, ako ne i malo više..

– Bio sam član mnogi klubova, dosta toga prošao u karijeri, sticao iskustvo, dosta i video. Sve je to veliko iskustvo, jer imate i dobre i loše strane fudbala, ali to naprosto mora da se prođe kako biste koračali pravim putem i odredili neke svoje prioritete. Predan rad i upornost su jako bitni, saradnja sa trenerima takođe, da shvatite da možete da naučite od svakoga, jer kao stariji uvidiš da je sve to koristilo i lakše je da se prilagodiš svakom radu i sistemu. 

– Nisam se dvoumio kada je došla ponuda iz Belorusije i bio sam u pravu, sa Šahtjorom sam osvojio tri titule i jedan Kup i Superkup. Želim da ostanem skroman, ali eto proglašen sam za najboljeg igrača lige i puno mi je značilo što sam odabrao pravu sredinu posle odlaska iz Srbije. U Rusiji i Belorusiji je drugačiji fudbal nego kod nas, brži, dinamičniji. Kod nas je tehnički prefinjenije, kod njih je akcenat na fizičkoj spremi i zaista je dobro.

Odlazak u Himki je isprva bio odlično rešenje, ali su dešavanja u Rusiji uticala da se saradnja okonča posle samo nekoliko meseci.

Odlazak u Himki je, ispostavilo se, bio kratkoročno rešenje.

– Bio sam u kontaktu sa sportskim direktorom Partizana Ivicom Kraljem još od tog prelaznog roka, kada sam potpisao za Himki. Bilo je želje, priče, ali sam bio pod ugovorom. Nažalost, po povratku u Rusiju se dodatno zakomplikovalo, pa sam posle prvog sledećeg poziva Partizana izabrao da se vratim. Sve sam to ostavio iza sebe, gledam samo ispred sebe, sada sam u Humskoj, želim da osvajam titule…

Vi ste se upoznali sa timom na medicinskim pregledima, neke od članova tima I stručnog štaba već znate.

– Srce je zaigralo od sreće, video sam doktora Seada Malićevića koga znam od detinjstva, još neke momke… Od ponedeljka smo počeli sa radom, uzeo sam broj 15, pošto je moj omiljeni broj pet kod Igora Vujačića i nema problema, Uzimam novi i probaću da ga proslavim u Partizanu.

Koju biste poruku poslali navijačima Partizana po povratku u klubu?

– Želim da, pre svega, dođu u što većem broju na tribine kada sezona počne, da nas prate i podržavaju. Oni su nam oduvek bili jako važni, naš “12. igrač”, ta podrška je krucijalna u zajedničkim uspesima našeg Partizana – rekao je Nikola Antić.