Јован Нишић један је од оних дечака Партизанове омладинске школе који поносно носе црно-бели дрес и стрпљиво чекају дан када ће бити прикључени првом тиму. Добрим играма у Телеоптику, пожртвовањем и љубављу према клубу, већ трећи пут је добио прилику да током пролећног дела припрема тренира са првим тимом.
− Прилику да први пут тренирам са најбољом екипом Партизана добио сам још код Зорана Милинковића, да бих код шефа струке Ивана Томића прошао комплетне припреме. Наравно, и тада, као и сада, трудим се да увек дам свој максимум, с тим што сам сада доста опуштенији на тренинзима и могу слободно рећи и доста зрелији. Прија ми све ово.
Са тобом је и неколико твојих саиграча из Телеоптика.
− Поносан сам на све моје другаре из Телеоптика, не само оне који су добили шансу на припремама, већ и на све остале који су нам омогућили да будемо овде. Све нас краси пре свега другарство, а најважније је да се и овде када смо са првим тимом међусобно помажемо.
Како ти се свиђа рад са првим тимом и шефом Мирославом Ђукићем?
− Свиђа ми се што за сада нисам радио тренинг без лопте. Наравно, зна се да у припремном периоду увек има тежих тренинга, али када је ту лопта све је лепше и лакше. Ништа ми не пада тешко, јер сам свестан да нема добрих игара на утакмицама без доброг тренинга.
Ког играча посебно волиш на твојој позицији?
− Уживам да гледам Кићу Косовића и желим му што бржи повратак на терен. Он је играч који игра на истој позицији као и ја и сматрам да од њега доста могу да научим. Кића је веома паметан играч, има одличан осећај за асистенцију и воли да игра унапред. Што се мене тиче, спреман сам да радим на свему, да постојеће квалитете надоградим, а оне у којима сам слабији доведем на потребан ниво.
Које су твоје жеље у 2018. години?
− Да постанем првотимац Партизана и да прођемо Викторију Плзен.
Биљана Обрадовић