Јован Нишић један је од оних дечака Партизанове омладинске школе који поносно носе црно-бели дрес и стрпљиво чекају дан када ће бити прикључени првом тиму. Добрим играма у Телеоптику, пожртвовањем и љубављу према клубу, већ трећи пут је добио прилику да током пролећног дела припрема тренира са првим тимом.

Прилику да први пут тренирам са најбољом екипом Партизана добио сам још код Зорана Милинковића, да бих код шефа струке Ивана Томића прошао комплетне припреме. Наравно, и тада, као и сада, трудим се да увек дам свој максимум, с тим што сам сада доста опуштенији на тренинзима и могу слободно рећи и доста зрелији. Прија ми све ово.

Са тобом је и неколико твојих саиграча из Телеоптика.

Поносан сам на све моје другаре из Телеоптика, не само оне који су добили шансу на припремама, већ и на све остале који су нам омогућили да будемо овде. Све нас краси пре свега другарство, а најважније је да се и овде када смо са првим тимом међусобно помажемо.

Како ти се свиђа рад са првим тимом и шефом Мирославом Ђукићем?

Свиђа ми се што за сада нисам радио тренинг без лопте. Наравно, зна се да у припремном периоду увек има тежих тренинга, али када је ту лопта све је лепше и лакше. Ништа ми не пада тешко, јер сам свестан да нема добрих игара на утакмицама без доброг тренинга.

Ког играча посебно волиш на твојој позицији?

− Уживам да гледам Кићу Косовића и желим му што бржи повратак на терен. Он је играч који игра на истој позицији као и ја и сматрам да од њега доста могу да научим. Кића је веома паметан играч, има одличан осећај за асистенцију и воли да игра унапред. Што се мене тиче, спреман сам да радим на свему, да постојеће квалитете надоградим, а оне у којима сам слабији доведем на потребан ниво.

Које су твоје жеље у 2018. години?

Да постанем првотимац Партизана и да прођемо Викторију Плзен.

Биљана Обрадовић

НАЈВЕЋИ УСПЕСИ И ТРОФЕЈИ

ШАМПИОН

27

ПУТА

ПОБЕДНИК КУПА

16

ПУТА

ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ

1966.

ГОДИНЕ

СРЕДЊЕЕВРОПСКИ КУП

1978.

ГОДИНЕ