Пауза током које влада позитивна тензија

Полусезона која је за нама је донела најпре пуно буре и стреса али је затим настављена и довршена на најбољи могући начин – толико добро да једва чекамо јануар (припреме) и фебруар (наставак такмичења) 2021. године.

Партизан је у јесењем делу ове сезоне 2020/21 одиграо укупно 24 такмичарске утакмице у три такмичења а резултати су следећи:

Од почетка до краја месеца августа је на клупи седео Саво Милошевић и у том месецу је преброђена прва европска препрека, али је зато у домаћем шампионату Партизан изгубио две утакмице и тиме већ тада заостао за српске прилике великих 6 бодова у односу на водећу екипу на табели. За пораз у Новом Пазару (2:3) нема никаквог оправдања, док је само резултатски истоветан пораз у Новом Саду био једна потпуно друга прича – симбиоза сопственог мањка концентрације у више наврата, великих судијских грешака на штету Партизана и мањка спортске среће када су у питању црно-бели, који су практично до 90. минута, упркос играчу мање на терену читаво друго полувреме, имали победу и сва три бода у џепу.

Пораз у Новом Саду је условио одлазак са клупе Сава Милошевића, коме су судијске неправде у тој утакмици и буквално прелиле чашу жучи – напуњене бројним судијским грешкама на штету Партизана, почињених у периоду Савиног скоро једноипогодишњег бивствовања на клупи.

Одлазак Сава Милошевића са позиције шефа струке и долазак Александра Станојевића на то место је обављен на један достојанствен начин, потпуно нетипичан за балканске просторе. Господски манири размењени између двојице не само колега него пуно дуже и пријатеља, Сава и Салета, исказани и у клупским просторијама, а онда и у тренинг центру у „Земунелу“, уз јавно обраћање бившег тренера путем клупског сајта и и његове снажне поруке које је том приликом послао на растанку – то је нешто што ће се памтити.

Александар Станојевић је тако почетком септембра преузео место шефа стручног штаба, али и екипу коју није он стварао и окупио, нити је са њом прошао оно што је круцијално за сваког тренера – темељне и озбиљне припреме за такмичења, али искључиво по сопственом нахођењу и по сопственој тренерској визији. Прелазни рок јесте у том тренутку још трајао, али се у њему морало бити активан упркос чињеници да у исто време на свака три дана играш такмичарске утакмице, једну битнију од друге. Партизан је победио прве две првенствене утакмице, уз доста мука је пребродио и другу европску препреку у квалификацијама, а онда је несрећан жреб тако хтео да у 3. колу квалификација ем добијемо ривала који је у том тренутку био лидер у шампионату Белгије (данас није лидер, али је и даље при врху тамошње табеле), ем се та елиминациона утакмица играла на његовом терену. Партизан је добро изгледао у Белгији у тих 90+30 одиграних минута, није ни по чему био слабији од противника, али је голом примљеним у продужецима испао. Ти догађаји су обележили месец септембар.

Почетак октобра је обележен продајом Садика (још у септембру је продат Милетић), одласком још неких играча, али и доласком више нових играча које је лично тренер Станојевић захтевао – у питању су Миљковић, С. Марковић, Обрадовић, Јојић, Холендер и Бајбек. Сви они су, са изузетком Светозара Марковића, стигли у клуб све само не потпуно спремни за такмичења. Партизан је свесно ушао у такав ризик, свестан да се ради о квалитетним фудбалерима који би, да су у том тренутку били и такмичарски спремни, вероватно завршили на неким другим европским, знатно богатијим и фудбалски атрактивнијим дестинацијама, а не у Србији (у коју су се прва четворица и вратили, с обзиром да већ имају иза себе један мандат у црно-белом дресу). Уверен да добија значајан додатни квалитет у тим играчима, па макар се на испољавање тог квалитета и чекало неко време, клуб је ангажовао ове играче и тиме је тренер Станојевић добио много шири играчки кадар са којим је појачана конкуренција на више места у тиму.

Октобар нам је донео пет првенствених мечева са билансом 2-2-1, што за критеријуме Партизана не може бити оцењено добрим билансом. Реми у Горњем Милановцу (1:1) једноставно није смео да се деси, јер се до финиша водило, а и значајан део утакмице се играло са играчем више. Био је то велики кикс Партизана и то директно пред дерби који је такође окончан истоветним ремијем, у мечу у којем је Партизан поново дуго водио, да би у последњој четвртини утакмице примио гол из пенала и остао без два велика бода. На све ово се надовезао несхватљив пораз у Нишу, буквално из једног јединог ударца који је упућен на гол црно-белих! Просто је невероватно да је Партизан у Г. Милановцу и у Нишу дошао укупно само до једног бода, јер је по свему виђеном, упркос чињеници да црно-бели у тим мечевима нису бриљирали, ту морало да се освоји минимум 4, ако не и свих 6 бодова. Не могло, већ морало!

Ако је август био стресан на свој, септембар на свој, а октобар опет на неки свој сопствени начин, онда су новембар и та прва половина децембра били са играчког аспекта врло добри, а са резултатског аспекта чак одлични за Партизан! Црно-бели су одмах након пораза у Нишу (26.10.2020.) ушли у једну победоносну серију, која није прекинута све до краја полусезоне. Одиграно је 8 такмичарских утакмица (7 у првенству, као и утакмица осмине финала купа Србије), слављено је свих 8 победа, са укупном гол разликом 15:1, при чему Партизан у последњих шест утакмица (пет у лиги и поменута у купу) није примио ниједан једини гол! У овом једноипомесечном периоду су итекако постали видљиви „рука и потпис тренера“, његова тренерска визија и стратегија, при чему тренер Станојевић од оних поменутих новајлија које су стигле почетком октобра у клуб „дочекао“ на терену потпуно испољени квалитет једино када су у питању Светозар Марковић, Холендер и делимично Миљковић. Што се тиче Јојића и Обрадовића, а знајући о каквим се карактерима ради – нема никакве сумње да ће они након зимских припрема (само Бог здравља да им подари!) бити „топ“, да ће много значити Партизану и да ће на крају сезоне 2020/21 они бити оцењени као потпуно неспорне аквизиције. Што се Бајбека тиче, ту остаје један знак питања у овом тренутку и не бисмо се бавили никаквим прогнозама, очекујући наравно само добар расплет и у овом случају.

Навијачи Партизана би требало да буду оптимисти када је у питању календарска 2021. година. Ако питате тренера Станојевића, најтежи период је за нама. Екипа се потпуно стабилизовала, а зимске припреме треба да донесу једну додатну играчку надоградњу, а пре тога и једну максималну и беспрекорну физичку спрему. Припреме ће бити обављене у ритму 1 седмица у Београду (08/14.01), 2 седмице у турском Белеку (15/29.01.), 1 седмица „глазура“ у Београду (30.01/06.02.). Што се прелазног рока тиче, не би требало очекивати неко превелико “тумбање“ екипе, упркос неким „бомбастичним“ медијским најавама чији смо сведоци већ ових дана. Наравно да гаранције тог типа не постоје у земљи у којој и Партизан понајвише живи од одлазних трансфера играча, али је интенција шефа струке да, ако је икако могуће, задржи углавном све оно што му од играчког ресурса сада стоји на располагању. Партизанов играчки кадар је тренутно довољно широк и дугачак за 19 првенствених утакмица које се играју напролеће, почев од 6. фебруара, као и за, надамо се, још све три утакмице у Купу Србије. Међутим, то не значи да можда неће доћи још неки нови играч, посебно ако се деси да 1 или 2 битна играча из садашњег кадра буду продата и клуб тако дође до значајног новца. Дакле да поновимо – неке корените и обимне измене играчког кадра нису потребне и до њих сигурно неће доћи током ове зиме.

Када је у питању наставак такмичења у првенству, сви знамо какву лигу играмо и колико је тренутних 9 бодова заостатка за водећом екипом огроман заостатак. Уосталом, у тексту на клупском сајту објављеном пред дерби (текст од 13.10.2020, са насловом „Ето нама додатне мотивације“, можете га потражити у рубрици „Вести“) врло прецизно и детаљно је објашњено против кога и против чега се ФК Партизан бори свих ових година. Никада пре тога та борба није била тако комплексна као сада, последњих година. Клубу заиста није лако да ту борбу буквално свакодневно води, на разне начине и на разним пољима.

Ето, напишимо овом приликом само један фрапантан податак – испред нас се на табели, са 9 бодова предности, налази екипа која је у последње 123 првенствене утакмице које је одиграла (у питању су сезоне 2017/18, 2018/19, 2019/20 као и јесењи део сезоне 2020/21) забележила „само“ 107 победа! Дакле причамо о „само“ 87% добијених утакмица, или скоро „9 од 10“, што је податак који на оваквом једном великом узорку не постоји сигурно нигде другде, ни у једној другој европској држави (за остале континенте нисмо истраживали).

Међутим, предаје ни у оваквој ситуацији не сме и неће је бити. Партизан има доста повољан распоред у наставку шампионата, у првих 10 кола је чак 6 пута домаћин, а након тога се игра дерби у комшилуку. Тренер Станојевић је неко ко итекако уме да прави резултатске позитивне серије. То је доказао и у свом првом мандату на клупи црно-белих:

• Сезону 2009/10 је, након пролећног преузимања тима, завршио шампионски са 7 узастопних победа!
• У наредној сезони 2010/11 која је окончана клупском и његовом „дуплом круном“, бележимо током јесени чак 11 узастопних победа Партизана (8 у лиги и 3 у купу), а на то су се почетком пролећа надовезале још 4 победе у низу (3 у лиги и прво полуфинале купа против Ц. звезде) = укупно 15 победа у низу!
• Током јесењег дела сезоне 2011/12 тренер Станојевић и његов тадашњи тим су забележили чак 16 победа у низу у такмичарским утакмицама (13 у првенству и 3 у купу)!

Те серије тренера Станојевића и екипа Партизана које је он водио са клупе су биле оствариване у правим ратничким утакмицама, и то у сезонама у којима је Партизан, упркос постојању тих серија, морао да побеђује и у дербијима да би освајао титуле! Да је тада губио дербије – не би титулу освојио ниједном! Таква једна серија, остварена ратнички, и данас је на снази. Дакле то је та битна разлика која одваја једну, од неке и нечије друге серије…

Партизанова конкуренција у Србији ће итекако морати и током пролећа да рачуна са ратничким карактером тренера Партизана, једном огромном амбицијом коју ће он сигурно успешно пренети сваком играчу којег постави у тим. Да ли ће то бити довољно за трофеј(е) ове сезоне – видећемо. А да ли ће Партизан „кидати“ бесомучно током пролећа, докле год постоје и теоретске шансе за освајање једног и/или другог домаћег трофеја – то је сигурно, барем онолико колико је сигурно да је данас четвртак.