Ето нама додатне мотивације…

Надмена изјава генералног директора вечитог ривала пред 163. дерби ће ове седмице сигурно заузети своје место на вратима свлачионице фудбалера Партизана. Као нека врста одговора на тему квалитетног рангирања, презентујемо обиље интересантних чињеница из новијег историјата српског дербија, али и из ранијих фудбалских шампионата.

„Звезда је џиновски корак испред Партизана. Што би се ми бавили њима? Узели смо три титуле заредом, 100 бодова испред њих, они се боре у рангу са Радничким, Војводином и осталима.“

Ово су цитиране речи Звездана Терзића од пре неколико дана, иначе бившег руководиоца клуба који се зове ОФК Београд и који већ годинама тавори – данас нажалост тек у трећем рангу такмичења. Реч је о клубу који је основан после другог светског рата (представљање тог клуба као наследника предратног БСК-а је чист историјски фалсификат!) чија тужна судбина боли све оне који знају какве је све играче тај клуб у прошлости подарио југословенском клупском, али и репрезентативном фудбалу.

Причу о долазећем 163. „вечитом дербију“ који ће у недељу, 18. октобра бити одигран на нашем стадиону, започињемо, не без разлога, враћајући се на 18.05.2013. године, када је у Хумској одигран 144. дерби:

Победом у овом дербију, Партизан је пар кола пре краја првенства практично дошао до своје 25. титуле, која је за црно-беле имала посебан значај: њеним освајањем су црно-бели, први пут после 1956. године (кад је Црвена звезда престигла наш клуб по броју освојених титула и повела са 3:2), изједначили скор у броју освајања шампионских знамења – 25:25!

Већ у наредној сезони 2013/14 смо видели шта значи када Партизан запрети да престигне комшијски клуб по броју освојених титула. То је сезона са пролећним 146. дербијем, одиграном 26.04.2014. на нашем стадиону, у којем Црвеној звезди ни два досуђена пенала нису била довољна да избегне пораз.

Сезона 2014/15 је донела пролећни 148. дерби, игран у комшилуку 25.04.2015. Та утакмица је завршена без голова (0:0), након што Партизану није свиран класичан једанаестерац („свлачење“ Балажица са обе руке у петерцу противника, у стопостотној шанси за гол), али је и такав један реми представљао у том тренутку велику победу за Партизан – освојена је нова титула шампиона, а тиме је поново изједначен скор у броју освајања шампионских знамења у дуелу против Црвене звезде – 26:26 ! И не само то: Партизан је на крају сезоне 2014/15 имао седам бодова предности над највећим ривалом, чиме је „у бод“ изједначен укупан број првенствених бодова које су Партизан и Црвена звезда освојили у целој дотадашњој историји југословенског и потоњег српског клупског фудбала, дакле у читавом периоду 1946-2015!

У наредној сезони 2015/16 се догодила до данас последња победа ривала на нашем стадиону. Био је то сваком навијачу Партизана по злу познат 150. дерби игран 27.02.2016. (резултат 1:2), када је арбитар Глођовић, заједно са помоћницима, својим одлукама унаказио Партизан – није свиран класичан једанестерац на Михајловићу, уз то су Партизану поништена и два регуларна гола (оба пута није било речи о офсајдима), а Црвена звезда је постигла један нерегуларан гол (огромна дистанца између места прекршаја и места извођења слободног ударца из којег је онда постигнут гол).

Сезона 2016/17 никада неће бити избрисана из сећања сваког навијача Партизана. Партизан је у тој сезони, са Марком Николићем на клупи, у сва три одиграна дербија (152, 153. и 154. по реду) надвисио свог ривала, а зашто на папиру бележимо само две победе (1:0 и 3:1) и тај један реми (1:1) – о томе је већ толико тога речено. Главни глумци у том ремију у комшилуку (153. дерби) су били главни судија Вујовић и додатни судија Обрадовић, а покретне слике тог детаља када се судијски двојац „прославио“ признавши гол Црвеној звезди из дубоког аута су обишле читав фудбалски свет. Међутим, ни такве скандалозне судијске одлуке нису успеле да спрече црно-бели „танго смрти“. Он је на „ЈНА“ одигран 21.05.2017. и Партизан по трећи пут изједначава скор у броју освојених титула, овај пут на 27:27 !

Одмах након ових 27:27, односно већ трећег по реду изједначавања скора (у само четири године) у освојеним титулама од стране „дрског ли Партизана“, већ у лето 2017. смо били сведоци почетка срамне кампање о признавању некакве „шампионске титуле 1946.“ Црвеној звезди – за играње турнира са једноцифреним бројем утакмица и то само у средишњем региону тадашње Народне Републике Србије, без покрајина Војводине и Косова, при чему у то доба увелико имамо нову, званичну и међународно признату државу која се звала Федеративна Народна Република Југославија!?! Шта је следеће? Да је Црвена звезда наследник предратне СК Југославије, па су и те титуле њене? Звездан Терзић ионако има дара за историјске фалсификате, па он је и титуле предратног БСК-а, без трунке срамоте, представио као титуле ОФК Београда док је био на његовом челу…

Истовремено, од тог лета 2017. године Црвена звезда креће, попут некаквог „српског Динама из Берлина“, да прави тих „100 бодова предности“ које господин Терзић поносно помиње у својој изјави. У периоду лето 2017 – септембар 2020, одиграно је укупно 114 првенствених кола у „српском линглонгу“ (сезоне 2017/18, 2018/19, 2019/20 и првих десет кола у сезони 2020/21), а наш вечити ривал је у њима забележио, сад добро пазите, „округло“ 100 победа, што процентуално чини чак 87,7%!
На тај начин некадашњи источнонемачки „вечити шампион“ Динамо из Берлина (клуб са 10 узастопних титула у периоду 1978-1988, под директним патронатом источнонемачких безбедоносних структура, а све о „славној“ историји тог клуба можете прочитати у енглеској верзији странице „Wikipedia“, на линку: https://en.wikipedia.org/wiki/Berliner_FC_Dynamo постаје „аматер“, јер је он у својих 10 шампионских сезона одиграо укупно 260 првенствених утакмица против домаће конкуренције и у њима је славио тачно 179 победа, што процентуално чини тек 68,8%. У тих десет сезона, највећи проценат победа у шампионату је Динамо Берлин имао прве сезоне 1978/79 када је забележио 80,8% победа (21 победа у 26 кола), а најмањи проценат у шампионској сезони 1985/86 када је забележио тек 46,2% победа (15 победа у 26 кола). Смејурија у односу на данашњу Црвену звезду…

Вратимо се српском „вечитом дербију“:

У досадашња 162 одиграна дербија наш ривал има више успеха (однос у победама је 47:64, у корист ривала), али је наш клуб ем успешнији као домаћин дербија (у 80 домаћинстава Партизана је однос у победама 31:24 за црно-беле, уз 25 ремија и уз гол разлику 106:99 у корист Партизана), ем је та предност резултат генерално веће успешности Партизана у дербијима у последњих десетак година.

Колико је Храм фудбала у последње време непријатна адреса за Црвену звезду, о томе говори и овај податак: У последњих 10 мечева које су Партизан и Црвена звезда одиграли на стадиону у Хумској (од пролећа 2013. кад је Милош Јојић у 90. минуту приредио незаборавну радост навијачима Партизана, па све до јуна ове године и победе Партизана у полуфиналу Купа Србије, након мајсторије Садика и победоносног гола Натха), биланс је убедљиво на страни црно-белих који су славили чак 7 победа, забележена су 2 ремија, а ривал је победио само у 1 мечу, уз гол разлику 12:5 у корист Партизана! Ту једину, врло дискутабилну победу ривала с пролећа 2016. године смо већ детаљније описали, а интересантно је и да су оба ремија (по 1:1) била врло спорна из угла Партизана – једном због риваловог гола из офсајда а и фаула у нападу, а други пут због гола ривала којег је видео само додатни судија уз голаут линију. Што се 7 Партизанових победа тиче, то су углавном биле победе без примљеног гола (чак пет пута 1:0 и једном 2:0), а у неким од ових утакмица ривал или уопште није, или једва да је шутнуо у оквир гола црно-белих.

Па шта је сада исправније и меродавније ових последњих година? То да је неко ФУДБАЛСКИ супериоран зато што има нестварних 100 победа у 114 одиграних првенствених кола, или то да је неко ФУДБАЛСКИ инфериоран зато што је у тој мери неуспешан у директним дуелима против највећег (многи би рекли – и јединог!) такмичарског конкурента у лиги? У вези овог другог: Није Партизанова доминација против Црвене звезде изражена само у десет последњих мечева одиграних у Хумској, она је изражена и у последњих 15 утакмица одиграних било где, дакле на оба стадиона – 6 победа Партизана, 7 ремија и само 2 победе Црвене звезде!

Црвена звезда има последњих година јасно изражен проблем против такмичарски оријентисаних екипа. Не говоримо овде само о Партизану, већ и о екипама из Европе. Јесте наш вечити ривал у последње четири сезоне обезбедио групне фазе у Европи (као што их је Партизан обезбедио чак 11 пута у последњих 17 година!), али је ту било веома „шарених“ резултата – било је ту, без продужетака и пенала, 8 ремија у 8 квалификационих утакмица (последња два квалификациона кола за Лигу шампиона, у две сезоне узастопно), било је ту и квалификационих пораза у Финској или испадања на Кипру, било је ту и квалификационих ремија на страни против слабашних ривала из Литваније, Летоније, Казахстана или са Малте… Не, нису наравно заборављена ни чак 32 гола која су ПСЖ (10), Бајерн (9), Тотенхем (9) и Ливерпул (4) у укупно седам утакмица „спаковали“ Црвеној звезди у групној фази Лиге шампиона, али…да кажемо да је то ипак неки други, много виши ниво….мада Партизан такве резултатске бродоломе себи није дозвољавао у истом такмичењу ни 2010. а поготово не 2003. године…

Сви ови чињенични подаци говоре у прилог томе да Партизан не би смео да има било какву бојазан од Црвене звезде пред предстојећи 163. дерби. Далеко од тога да наш вечити ривал не заслужује респект, као наш традиционално највећи противник на домаћој сцени, али тај респект никако не сме да пређе у прецењивање противника. Партизан и индивидуално и колективно има потенцијала да поново савлада Црвену звезду у правој такмичарској утакмици, онако како је то чинио готово редовно последњих година на свом стадиону, а тренутних 8 бодова предности ривала је у фудбалском смислу битно колико и онај фрапантан податак од чак 100 ривалових победа у 114 лигашких мечева против целокупне клупске првенствене конкуренције у Србији – НИМАЛО!

Пожелимо нашем тиму и тренеру Александру Станојевићу, човеку који је у свом првом мандату на клупи црно-белих знао само за успехе у дуелима против Црвене звезде, да у недељу још једном покажу да су бољи од вечитог ривала. Партизан ће имати у недељу бројне адуте на својој страни, али и један озбиљан хендикеп – играње у празном Храму фудбала. Позната је чињеница да у последњих десетак година црно-бели на свом стадиону имају у дербијима по правилу и квантитативно и квалитативно много јачу подршку од ривала. То ће нажалост изостати у 163. дербију, али верујемо да ће макар након дербија Хумском улицом одзвањати песма навијача Партизана.